Katastrofičari nisu u pravu, samo šire paniku

Crne prognoze o tome kako će Srbiju žestoko pogoditi talas svetske finansijske krize – za direktora Centra za visoke ekonomske studije Vuka Đokovića nemaju mnogo veze sa realnošću. Za paniku koja se u poslednjih nekoliko nedelja širi među građanima krivi „ekonomiste katastrofičare”, ali i novinare. Njegov rezon je da svako ko je iole ozbiljan, javnosti treba da šalje smirujuće poruke. Jer, razloga za depresiju nema: finansijski sektor je stabilan, dobro zaštićen i nema razloga da građani povlače novac iz banke i presipaju ga u slamarice.

Na pitanje kako komentariše procenu američkog analitičkog centra „Stratford” da će sledeći talas krize pogoditi Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i baltičke zemlje, naš sagovornik lakonski odgovara takođe pitanjem:

– Šta znači kriza uopšte? I kako to ona može da ima talase? Istraživači „Stratforda” su kao kriterijum koristili to što pomenute zemlje imaju manjak u spoljnoj trgovini i deficit u državnoj kasi. Ne znam koliko je to realna procena.

Ako je bankarski sistem zaštićen, šta je to što je najviše izloženo riziku?

Trenutno je najveći problem nepoverenje građana. I u Nemačkoj je kriza, ali niko ne povlači novac iz banaka. Da li ste čuli da štediše u Engleskoj pune slamarice? Opet, jasno mi je zašto su naši građani, koji nose ružna iskustva iz devedesetih godina, uplašeni.

Ali, ko će prvi ispaštati zbog ovog što se dešava u svetu?

To su privrednici, jer će sad biti manje kredita za privredu. Čak 50 odsto zajmova uzima se iz inostranstva. Tako će se smanjiti izvori finansiranja proizvodnje.

Jasno je da će najsiromašniji proći najgore, ali kako će proći krupni kapitalisti? Predrag Ranković Peconi je već počeo da otpušta radnike.

To nije tajna. I oni će to osetiti. I Miroslav Mišković je nedavno priznao da će finansiranje nekih projekata sporije da ide. Neki planovi će se odložiti. Međutim, ne verujem da će zaposlenost zbog toga da padne. Neće biti propast sveta. Očekujem da će već od druge polovine sledeće godine stvari krenuti nabolje. Nema razloga da bilo ko bude depresivan.

Kako objašnjavate iznenadni ekonomski pesimizam srpskih zvaničnika? Premijer Cvetković je umesto ekonomskog rasta od sedam odsto, nedavno spomenuo četiri procenta?

(/slika2)To me ne čudi. Donedavno se spominjala cifra od sedam odsto jer su statistički podaci za avgust bili povoljni. Dok se u svetu pričalo o krizi kod nas su pokazatelji bili dobri. Međutim, u poslednjih nekoliko nedelja se promenio svet. Državni zvaničnici su shvatili da je vrag odneo šalu. Dobro je što će, izgleda, opet biti sklopljen aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom koji će pomoći da se razuzdana politička koalicija kontroliše i da se smanji javna potrošnja.

I korisnici stambenih kredita strahuju od eventualne hipotetičke krize, jer su njihove rate povećane zbog rasta evra. Koliko je taj strah osnovan?

To je rizik indeksiranih kredita i to bi svako ko na taj način kupuje stan trebalo da zna. Pazarenje nekretnina je ozbiljna investicija, neki su se u tom poslu malo i preračunali. Opet, pitanje je da li je bolje da ima i indeksiranih kredita ili da ne bude nikakvih.

Šta Narodana banka može da uradi i spreči da, zbog kursnih razlika, pojedini klijenti pređu dozvoljeni limit od 50 odsto zajmom opterećene zarade?

Možda je rešenje dodatno stezanje kaiša. Da granica za stambene kredite umesto 50 odsto opterećenosti bude 45 procenata. Savetujem svima koji imaju problema da razgovaraju sa bankarima, da krenu u susret problemu. Jer, ni banci ne odgovara klijent koji ne otplaćuje dugovanja. Ni za njih nije rešenje da nekoga izbace iz stana i prodaju nekretninu. Loš imidž je za bankare poguban.

A kako komentarišete izjave pojedinih analitičara da NBS ne bi trebalo da interveniše i da bi trebalo da dozvoli realan kurs evra?

Vrlo je komotno biti analitičar i bez argumentacije pljuvati po Peri, Miki ili Žiki. Takvo rešenje bi bilo neodgovorno. Zamislite da jednog dana evro vredi 89 dinara, sutradan bude 75, a trećeg dana 87 dinara. Vi biste poludeli i pitali biste se u kakvoj to zemlji živite. Nije to bubanj za lutriju, pa šta ti padne na glavu. Ako je trend evra rastući, NBS ga ne zaustavlja, ona samo sprečava prevelike oscilacije.