Godina pred nama

Kako izgleda najoptimističniji ekonomski scenario za 2009. godinu?

To uopšte nije dobra, već manje loša verzija onoga što nas čeka dogodine. Kad naši državni zvaničnici govore o tome kako je svetska kriza srpska šansa, to je u najmanju ruku smešno. I podseća na devedesete godine i period kada nam je svet uvodio sankcije, a nama iz državnog vrha servirali priče kako ćemo mi od zatvaranja granica da profitiramo.

Nažalost, zemlja nam je visoko zadužena, deficit budžeta je pozamašan, manjak u spoljnoj trgovini zabrinjava, institucije su nam slabe, a stepen korupcije je visok. U najboljem slučaju, sledeće godine možemo da se nadamo rastu nacionalnog dohotka od svega nekoliko procenata. Čak je i procena premijera Mirka Cvetkovića da će rast bruto društvenog proizvoda biti četiri procenta previše nerealna.

Bojim se da će nas odbrana dinara i trošenje deviznih rezervi za spas nacionalne valute skupo koštati. Više nismo u situaciji da možemo da finansiramo privredni rast i država mora da bude mnogo restriktivnija u svojoj potrošnji. U suprotnom, inflacija će se oteti kontroli i bez obzira na to što će i penzioneri dobiti povećanje penzija, ono će, zbog rasta cena, izgubiti na realnoj vrednosti.

A kako izgleda mračna verzija?

Ona je manje realna i ne verujem da će se ostvariti. Podrazumevala bi da se hipotekarna kriza iz Amerike prelije i kod nas, ali je mala verovatnoća da će se to desiti. Ipak su naši građani uredni u otplati dugovanja, a mere Narodne banke Srbije su dovoljno restriktivne. Opasno bi bilo i da kapital počne da beži odavde, da građani povuku novac iz banke, da bankarski sistem doživi krah i bruto društveni proizvod bude u minusu. Na sreću, do toga neće doći, jer postoje mehanizmi da se to spreči.

A. N.