Sezona tačno u osam

INTERVJU
Nova sezona Beogradske filharmonije počinje večeras: na starom mestu u uobičajeno vreme – Kolarčeva zadužbina, 20 sati. Taj vozni red, u koji su upisana 24 koncerta, ovoga puta biće strogo kontrolisan, kao najbolje železnice. Nema kašnjenja, kompozicija kreće tačno u osam! Ne znamo da li će baš tako biti i ove prve večeri, jer novi propis treba da stigne i do ušiju publike kojoj je čitava ova sezona praktično već rasprodata. Uspeh kakav se u Filharmoniji ne pamti, razlog je više za naš razgovor sa direktorom ove muzičke kuće Ivanom Tasovcem, započet još prošlog petka na radnom ručku na Paliću kada je promovisana i strateška saradnja sa novosadskim Akcionarskim društvom za osiguranje i reosiguranje DDOR, u ovoj oblasti najjačim u Srbiji. Sve to liči nam na jedan srećan brak biznisa i umetnosti.

Malo simbolike na početku. Ovakav poslovni partner svojom dobrom pozicijom kao da dugoročno "osigurava" i buduće vreme Beogradske filharmonije?

Naša je politika za partnera imati nekog od lidera u svom poslu, a DDOR je bez sumnje takav. U to smo se već uverili: u vreme takozvane tehničke vlade nama su uplate kasnile i bile svedene na minimum, ali našao se kad treba DDOR i pomogao nam da privedemo kraju sezonu. Najuspešniji su po pravilu i najodgovorniji prema društvu, pa tako i prema njegovoj kulturi. Naše partnerstvo vidim kao susret najboljih, ali i kao način da se kroz takvu saradnju i mnoge važne stvari nauče.

Kroz prošlu sezonu provlačio se slogan "Novi duh grada". A šta je novo sada?

Mnogo toga je novog. Recimo, naša letnja sajber kampanja "Otkrijte novu sezonu". Otud, opet, jedna nova i za nas jako važna činjenica: Filharmonija je unapred prodala celu sezonu koja večeras počinje. A toga nikad nije bilo. Ovoga puta slogan nam skoro nije ni potreban, ali jedan neobavezan mogao bi da glasi: "Sezona nove energije". Zašto? Prvo, od Nacionalnog investicionog plana dobili smo nove instrumente i nedavno smo ih isprobali na koncertu u Strazburu. Nije to bio samo novi, bolji zvuk, već taj instrumentarij donosi i neku novu energiju. Osim toga, biće i puno novih gostiju. Izuzev našeg dragog Uroša Lajovica i Gomeza Martineza, koji će se pojaviti već na sledećem koncertu, svi drugi dirigenti prvi put sa nama rade. Isto važi i za soliste koji nam dolaze.

Proteklu sezonu karakterisali su i neobični, provokativni, "tematski" koncerti i ona mala igra sa njihovim naslovima. Po kuloarima mogle su se čuti različite reakcije, katkad i lako zaoštrene. Šta Vi danas, posle svega, o tome kažete?

Kažem: Baš me briga. Baš tako! Glavni sudija je publika, koja je punila salu na našim koncertima a ove sezone će je biti još i više. Time je sve rečeno.

Koji je glavni repertoarski pravac u sezoni koja počinje?

Određuju ga u prvom redu pomenuti novi gosti. Mi ne patimo od onog muzikološko-kritičarskog sindroma. Umesto nekakvih velikih obećanja publici i želje da joj nešto unapred naširoko objašnjavamo, više volimo da nas ona otkriva tokom cele sezone. I da na kraju čujemo je li to valjalo ili ne. Preko Interneta sa publikom imamo odličan kontakt. Nije nama do jednog ili dva glamurozna događaja, a posle neka bude – kako bude. Najvažnije nam je da održavamo jedan dobar standard, nivo ispod koga se ne sme. Skrivati se iza najvećih imena, njihovih basnoslovnih honorara, ekstra zahteva iza scene i sličnih bizarnosti – to nije naša priča. Najvažnije mi je da investiramo u orkestar koji će svojim kvalitetom zasluživati dobre goste i pune dvorane. Za standard kome težimo svakako je odgovarajući lik naš večerašnji dirigent Robin O’Nil. Prvi put je ovde čovek koji, recimo, diriguje Londonskim simfonijskim orkestrom, koji je šef Katedre za dirigovanje na Kraljevskom koledžu u Londonu, nominovan je za nagradu "Gremi" za svojih trideset diskova, više puta je zbog muzike pozivan od princa Čarlsa, radio je "Vojnikovu priču" sa Džeremijem Ajronsom... Treba li više reći.

Ipak, možete li nam skrenuti pažnju na još nekog među "jednakim" koji vam dolaze?

Pa, neka to, recimo, bude violinista Džozef Silverštajn, koji je bio koncert-majstor Bostonskog simfonijskog orkestra, isto to, samo u Berlinskoj filharmoniji je i violinista Gaj Bronštajn, tu su i njihove kolege Izabele Faust i naš Gordan Nikolić (London), zatim klarinetista Majkl Kolins, dirigent Ašer Fiš, koji redovno nastupa u Metropolitenu i Skali...

Uglavnom pričamo o dolascima. Šta je sa vašim putovanjima?

Kako kao orkestar rastemo, tako rastu i naši apetiti za gostovanjima, pre svega u svetu. I već vodimo pregovore o tome. Ali, i o decentralizaciji. Konkretno, o potrebi češćih nastupa u gradovima Srbije. I još nešto: dovoljno smo zreli i za jednu ozbiljnu seriju CD i DVD. Eto, i na tome radimo.

Najavljujete da će ovo biti i sezona koncerata "tačno u osam". Otkud i ta nova preciznost?

Mi smo prilično komotni sa terminima i rokovima. Nekad su još gori od nas bili Italijani. Po pola sata kasnili su događaji. Veliki Toskanini to je rešio u milanskoj Skali, stavio je sat iznad podijuma i u zakazano vreme muzika počinje. Ko je došao došao je. Zašto bi se kasnilo zato što neko suši kosu, lakira nokte ili već nešto slično radi. Važno je da su muzičari tačno natempirani, da se to poštuje, kao i većina publike i, uostalom, sama muzika. I ona će tako biti tačnija.

--------------------------------------------------------------------------

Paez za fagotom

Na prvom koncertu u ovoj sezoni, Beograđanima će se prvi put predstaviti Maurisio Paez, prvi fagotista Izraelske kamerate iz Jerusalima. Ovaj izuzetan muzičar, inače rođen u Kostariki, nastupao je i sa dirigentima kao što su Mazel, Mehta, Abado... Na programu ovog koncerta su dva dela Edvarda Elgara – Koncertna uvertira "Na jugu" i Simfonija br. 1, kao i Veberov Koncert za fagot i orkestar.