Jankovićeva bez finala u Dohi

Bio je to, nema zbora, finale pre finala. I prava je šteta što baš duel Jelene Janković i Amerikanke Venus Vilijams nije bio kruna na sezonu, jer je njihov okršaj u polufinalu završnog turnira godine u Dohi vrveo od uzbuđenja. Druga je sad priča što su se prebogati Arapi lako dogovorili s rukovodstvom Ženskog teniskog udruženja (VTA) da završno takmičenje za osam najuspešnijih igračica u sezoni presele kod sebe, u turistički atraktivno podneblje, ali tenisku zabit. Šeici ipak ne mogu da ispune tribine do poslednjeg mesta, sve i što je glavni stadion u Dohi nevelikog kapaciteta (oko 4.106 mesta).

Piše se da je Jankovićeva još jednom poklekla u polufinalu na velikim takmičenjima, jer finalni turnir ima sve reference „gren-slema” u malom. Vilijamsova je pobedila sa 6:2, 2:6, 6:3 i igraće danas u poslednjem meču sezone s Ruskinjom Verom Zvonarjovom koja je bila uspešnija od svoje zemljakinje Jelene Dementjeve sa 7:6 (9:7), 3:6, 6:3.

Naravno da bi bilo potpuno zasluženo da je u finale ušla i naša teniserka, ali je na mečevima gde se jezičak sve vreme dvoumi na čiju će srtranu neophodno da se osmehne i sreća, povrh svih njenih poteza za udžbenike. Jankovićeva je igrala vrlo dobro, kako, uostalom, i priliči vodećoj na svetskoj listi. Preko puta je, međutim, imala višestruku „gren-slem” šampionku koja ne posustaje da juri za trofejima, iako je s 27 godina najstarija učesnica u Dohi.

Početak nije bio ohrabrujući. U Jankovićevu se uvukla nervoza koja je nije napuštala možda i ceo meč, a kad se ona često bori i sa sobom, to po pravilu olakšava posao protivnicama. Vilijamsova je lako povela u prvom setu s 4:1. Naša teniserka je smanjila na 4:2, a kad nije uspela da joj priđe još bliže, čini se da se pomirila s izgubljenim setom. Sva njena koncentracija je usmerena na sledeći.

Bilo je i njoj jasno da joj se ne piše dobro ako i dalje ostane kao na vetrometini pod gromovitim servisima i snažnim udarcima s druge strene mreže. Vilijamsova je prepoznatljiva po tome što ne odustaje od agresivne igre, a ni Jankovićevoj nije dala da trepne. Od toga je veoma teško neprestano se braniti, sve i što naša teniserka ne beži od odbrambene igre. Protiv Vilijamsove je potrebno smisliti nešto što bi joj ubacilo klipove u nemilosredne točkove, a to polazi za rukom samo njenim vrhunskim protivnicama.

Videlo se to kad se naša teniserka presabrala i počela da igra onako kako je nedavno raščistila put do trofeja u tri nedelje uzastopce, uostalom i do čela svetske liste. Na tu Jankovićevu se čekalo. Vilijamsova je počela da se suočava s delotvornom igrom prvog „reketa” sveta i grešila je sve češće. Bilo je jasno da će sudbina meča da se lomi u trećem setu i još jasnije da ni jedna ni druga neće biti dominantne kao u prva dva.

Sada kad svi možemo da budemo generali, ispalo je da je odlučio gem koji je Vilijamsovoj pripao na servis Jankovićeve. Bilo je to još na početku odlučujućeg seta, a tako je naša teniserka došla u situaciju da neprestano bude tik iza Amerikanke, nažalost, ne i da je sustigne. Vilijamsova je nekoliko puta bila u nebranom grožđu, ali ona ima sposobnost da odatle utekne snažnim servisom koji joj otvara mnoga vrata.

Jankovićeva je najbliža izjednačenju bila u šestom gemu, pri vođstvu Amerikanke s 3:2 i na njen servis. Taj gem je dugo trajao, jer je bio žestoka borba obe za strateški važno utvrđenje s kojeg se vidi put ka pobedi. Naša teniserka je imala pet-šest prilika da načini brejk, ali se Vilijamsova uvek izbavila. Kad je ta kota pala u ruke Amerikanke, umanjena je šansa za pobedu Jankovićeve koju je, bilo je to vidljivo, počela da napušta snaga.

G. A.