Jedna mala misao o ljubavi

Pula – Poznati filmski redatelj u krizi srednjih godina zove na Bled svoju neprežaljenu bivšu djevojku da mu pomogne da napiše scenario za film temeljen na njihovoj vezi. I to je siže malog, šarmantnog, romantičnog filma „Šlager” Nevija Marasovića sa kojim se takmiči za „Zlatnu arenu”.

Film od 71 minuta za 71. Pulu. Iako mu to možda nije bila namera Marasoviću je ovakva vrsta simbolike sasvim uspela. Svake godine po jedan film i takvim tempom vredi nastaviti po tom njegovom specifičnom autorskom sazvežđu gde se on oslanja i na svoju pisanu reč i na svoju režiju kojoj doduše treba još brušenja. I možda kao najvažnije – Nevio Marasović u svakom svom filmu proizvede te neke čiste emocije. U slučaju „Šlagera” ona je nekako sirova, nefiltrirana i rođena iz odnosa dvoje (i dalje) zaljubljenih. Autor se bavi dubokom intimom para koji još nije raščistio svoje međusobne ljubavne račune, a kroz to i stvaralaštvom u filmskoj umetnosti. Uz pomoć glumaca Lane Barić i Janka Popovića Volarića nastao je scenario za ovaj intimistički, romantični film koji se u najkraćem može definisati kao jedna mala i draga misao o ljubavi u ovom vremenu beznađa, predstavljena kroz ritmičko smenjivanje plana i kontraplana. Jednostavno, smisleno i duhovno-stilski najbliskije Marasovićevom filmu „Vis a Vis” iz 2013. godine, u kojem je takođe „umetnik bio prisutan”...

Kao takmičarski film pred publiku je izašla i „Slatka Simona” Igora Mirkovića, neka vrsta hibridne žanrovske mešavine realizma i fantastike na temu sajber seksa i ostalih „čari” internetske „inteligencije”. Drugim rečima, Mirkovićev film se kreće po obodima porno-erotike, ljubavne i društvene drame i trilera dok se razvija radnja priče u kojoj svako laže svakog, jer šta drugo očekivati u poslu u opskurnoj firmi za seks-čet. Slatka Simona je lik lažnog identiteta, iza nje stoje zaposlenici firme Zeleni i Jana i oni sa uspehom zavode perverznjake na internetu željne ovakve vrste ljubavi.

Mirković je na trenutke pretenciozan u nameri prikazivanja otuđenosti današnjeg društva i nepoželjnih efekata i zloupotreba modernih tehnologija, uplevši u sve to i migrantske i gastarbajterske teme. Pred očima gledalaca smenjuju se i eksplicitno erotske scene i fantazije među onima koji se „druže” po bespućima interneta u tim svojim lažnim identitetima u želji da pobegnu od usamljenosti, da zadovolje svoju strast ili čak pronađu ljubav. Mirkovićeva ideja za ovakav film je zanimljiva, ali ne i do kraja dovoljno dobro razvijena. Trebalo je sebi da omogući još malo vremena. za to..

Pred publikom u Areni predstavljen je i film „Šalša” Dražena Žarkovića u kojem je kao koproducent učestvovala i Nikolina Vučetić Zečević. Reč je o svojevrsnoj pučkoj zombi-komedije koja će pronaći svoje gledaoce. ali neće osvojiti srca kritičara. Pulska publika posle svake projekcije predaje svoje glasačke listiće sa ocenama i kako sada pred sam kraj festivala stvari stoje, najviše glasova ima „Sveta obitelj” Vlatke Vorkapić, a zatim slede filmovi „Frka” i „Naša djeca”. U trenutku slanja ovog napisa broje se sati do ceremonije dodele „Zlatne arene” za najbolji film i ostalih festivalskih odličja.

Tradicionalni prijem u SKUC-u

Ove godine je izostala tradicija da se u Srpskom kulturnom centru Istre u Maksimilijanovoj ulici tik pred početak festivala otvori izložba fotografija kakvog velikana jugoslovenske i srpske kinematografije u vezi sa samim Pulskim festivalom. Razlog je renoviranje prostora SKUC-a čiji se kraj očekuje u oktobru.

Tradicionalni prijem za prisutne predstavnike srpske kinematografije na 71. Pulskom festivalu u organizaciji SKUC-a i Filmskog centra Srbije, za festivalske čelnike i druge goste nije izostao. Prijemu su, osim naših autora Mladena Đorđevića, Koste Đorđevića, Milana Stojanovića, Stefana Ivančića, prisustvovali i naš konzul u Rijeci, gradonačelnik Pule, direktorka Pula festivala, direktor HAVC-a Danilo Šerbedžija, i kao domaćini direktor FCS Ivan Karl i direktor SKUC-a Milan Rašula...