Sve veća kineska ulaganja u automobilsku industriju

Sporazum o slobodnoj trgovini (SST) između Srbije i Kine stupio je na snagu 1. jula 2024. I o tome se mahom govori ovih dana, međutim, mnogo manje o njihovim investicijama u automobilsku industriju.

Ivan Nikolić, urednik publikacije „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) navodi u novom broju publikacije da je automobilski sektor Srbije takođe u središtu pažnje kineskih direktnih investicija.

– Značajne investicije u ovom sektoru uključuju fabriku guma „Linglong”, projekat „Mint automotiv Jurop” na zapadu Srbije i investiciju kompanije „Meita Jurop” u Obrenovacu. Dodatno, „Janfeng automotiv interiors” i „Ksingiu automotiv sistems” su ostvarili značajan doprinos, sa inicijativama u Kragujevcu vrednim između 50 i 60 miliona evra – navodi on.

Nikolić pojašnjava da se porast kineskog korporativnog angažmana u automobilskom sektoru Srbije može pripisati različitim faktorima, a posebno značajnim subvencijama i podsticajima. Pored kineskih kompanija, srpsku automobilsku industriju takođe privlače firme iz Nemačke, Italije, Japana, Južne Koreje i drugih zemalja. Kineske kompanije posebno privlače povoljni uslovi kao što su niski proizvodni troškovi, dostupnost stručne radne snage, blizina evropskom tržištu i prisustvo vodećih globalnih igrača u automobilskoj industriji. Ovi faktori zajedno doprinose povećanom učešću kineskih kompanija u automobilskom sektoru Srbije.

Što se tiče Sporazuma o slobodnoj trgovini, ovaj ekonomista kaže da je cilj naše pregovaračke strane bio da se u kratkom i srednjem roku, koliko je moguće, omogući jeftiniji uvoz inputa za razvoj industrije i uvoz robe široke potrošnje koja nema domaću zamenu. Povrh toga, želja je bila da se obezbedi i izuzeće od liberalizacije za one proizvode u kojima bi potencijalno veći uvoz iz Kine mogao da ugrozi domaću proizvodnju.

Nikolić kaže da, ukupno posmatrano, možemo da kažemo da je cilj ispunjen. I to kada se sabere vrednosni deo robnog uvoza za koji će se carinska zaštita zadržati i nakon isteka tranzicionog perioda, a to su strateški važni proizvodi razvrstani u kategoriju E, sa udelom od oko 7,5 odsto ukupnog uvoza iz 2022. godine. Takođe, i deo uvoza koji će se liberalizovati danom stupanja na snagu SST-a, ali za koji je trenutna stopa zaštite već manja ili jednaka jedan odsto i deo uvoza na koji se sporazum ne odnosi.

Više od polovine ukupnog uvoza, oko 55 odsto, izuzeto je ili minimalno dotaknuto ovim sporazumom. Trenutno carinska stopa od pet ili više odsto važi za telekomunikacionu opremu za komunikacione mreže i ostalo, azotno đubrivo i mešavine amonijum-nitrata sa kalcijum-karbonatom ili drugim neorganskim neđubrivim materijama, za traktore za poljoprivredu, pljosnate valjane proizvode od gvožđa ili nelegiranog čelika. U ovoj podgrupi su i banane.

Međutim, kako Kina nije njihov proizvođač, efekat liberalizacije u smislu njihovog pojeftinjenja na našem tržištu je minimalan. U svakom slučaju, iz liste proizvoda koja su predmet SST-a potpuno je jasno da je namera bila da se sporazumom na uvoznoj strani u kratkom roku obezbede upravo jeftiniji inputi proizvodnje bilo da su sredstva rada, bilo opremu, bilo repromaterijal i sirovine.

– Početak primene SST-a je nesumnjivo važan događaj za ekonomiju Srbije, koja SST posmatra i kao novu fazu u produbljivanju odnosa između dve zemlje, budući da se Kina obavezala da će podržati Srbiju u organizaciji Ekspa 2027. i povećati uvoz visokokvalitetnih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije – navodi Nikolić.

Srbija je najvažniji trgovinski partner Kine u Centralnoj i Istočnoj Evropi, dok Kina zauzima poziciju ključnog trgovinskog partnera Srbije u Aziji. U 2023. godini, obim bilateralne trgovine porastao je na 4,35 milijardi američkih dolara, a primena SST-a dodatno će unaprediti liberalizaciju trgovine, podstičući mnogobrojne međusobne koristi.