Kamala Haris nema punu podršku demokrata

Specijalno za „Politiku”

Milano – Hiljadu i hiljadu problema koji slede. Hiljadu hipoteza. Sigurno je vrlo malo činjenica. Možda nijedna. Ovo je ukratko slika nakon povlačenja Džozefa Bajdena iz predsedničke trke 21. jula 2024, dana koji je predodređen da uđe u istoriju.

Četrdeset šesti predsednik Sjedinjenih Država je i prvi predsednik koji se povlači ovako kasno u kampanji, ako uzmemo u obzir da su isto uradili i Hari Truman i Lindon Džonson, takođe demokrate, 1952. odnosno 1968. godine, ali neposredno nakon početka primarnih izbora.

Nakon detaljnijeg razmatranja, najvažniji spor s ustavnim implikacijama koji su izneli republikanci dolazi baš od samih reči koje je Bajden upotrebio kad je najavio svoju nameru da napusti scenu. Naime, kako je to odmah primetio Majk Džonson, predsednik Predstavničkog doma, kako je moguće šefa države koji sebe opisuje kao „neprikladnog za predsedničku kandidaturu” smatrati sposobnim za dalje obavljanje izvršne vlasti. Upravo na osnovu ovog razmatranja, mnogi veruju – ako Bajden ne odluči da podnese ostavku na predsedničku funkciju kako bi rešio situaciju i omogućio potpredsednici da ga odmah nasledi – da je neophodno započeti složenu i tešku proceduru predviđenu 25. amandmanom, koji je stupio na snagu 1967, a tiče se zamene stanara Bele kuće.

Sve ovo demokrate neće priznati bez borbe, iako to, naravno, nije eksplicitno formulisano iz očiglednih izbornih razloga. Između ostalog, neki od najpoznatijih guvernera koji pripadaju stranci, kao što su Gevin Njusam iz Kalifornije i Grečen Vitmen iz Mičigena, izjavili su da nisu spremni da u trci potpredsednica Kamala Haris bude njihov takmičar. Ona je „odozgo”, od strane Bajdena, imenovana za ovu funkciju, iz čega sledi njena nominacija na Konvenciji demokrata zakazanoj za 19. avgust u Čikagu. Izjave ovih guvernera ukazuje da oni zapravo veruju da je veoma teško pobediti Donalda Trampa u novembru.

Učešće Harisove u izbornoj trci (protivnice koju Donald Tramp nije predvideo, što ipak pretpostavlja neke drugačije probleme) izgleda da nema neophodan konsenzus u Demokratskoj stranci. Toga je i ona svesna i zato izjavljuje da namerava da se bori za nominaciju. U ovom trenutku, što se tiče veoma važnih ličnosti Demokratske stranke, eksplicitno su je podržali Klintonovi, ali to, recimo, nisu uradili Nensi Pelosi i sam Barak Obama. I biće neophodno, što je od suštinske važnosti, proveriti da li će veliki finansijeri ponovo odvrnuti slavine koje su već neko vreme zategli u iščekivanju raspleta situacije.

Što se tiče napada protivnika, evo reči Džej Di Vensa, republikanskog kandidata za potpredsednika, upućenih Harisovoj: „Džozef Bajden je bio najgori predsednik u mom životu, a Kamala Haris je bila uz njega pri svakom njegovom koraku. Tokom protekle četiri godine, ona je bila supotpisnica Bajdenove politike otvorenih granica i lažne zelene politike, koja je povećala troškove stanovanja i hrane. Ona je odgovorna za sve ove neuspehe i lagala je skoro četiri godine o Bajdenovim mentalnim sposobnostima opterećujući naciju predsednikom koji ne može da radi svoj posao.”

Kao neutralan posmatrač, veoma sam zabrinut zbog mogućeg neuspeha kandidature Harisove, jer bi to bio drugi put – a kako da zaboravimo Hilari Klinton – da žena koja se takmiči za vodeće mesto bude odbijena. Da se to ne bi desilo, ličnost potpredsedničke kandidature uz nju bila bi od velikog uticaja u slučaju da dobije podršku. Jer, zaista je teško, ali naravno, ne i nemoguće, podesiti podjednako inteligentnu kombinaciju kao što je bila ona Bajden–Haris, a koja je u prvi plan istakla belog katolika u pratnji žene mešovite rase, predstavnice manjina.

Izabrani kandidat biće u svakom slučaju 47. predsednik, što se ne bi dogodilo da je Džozef Bajden bio potvrđen u trci.

*Počasni predsednik Fondacije Italija–SAD

Prevod: Aleksandra Damnjanović D’Agostino