Dekreti za „odstrel"

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 9. novembra – Izborna pobeda Baraka Obame „baš nam služi na čast”– glas je koji struji Amerikom, pa i među onima koji su glasali protiv njega. Vanrednim ushićenjima, koja povremeno liče na euforiju, pridružuju se i političari iz rivalskog tabora: optuživali su ga da „nije dovoljno patriota”, da je „povezan sa teroristima”, da je „žutokljunac neupućen u veštine rukovođenja” – da bi sada isticali sve suprotno, a posebno „ponos što nacija dobija prvog crnca za predsednika”, koji je „pravi rodoljub” oko koga „treba da se ujedinimo”…

Na delu je, dakle, staro pravilo – kad ne možeš da pobediš protivnika, ti mu se pridruži. I sve u stilu – „zaboravimo na uvrede, one su bile samo deo kampanje, a stvarnost zahteva da se uvaže činjenice” koje jasno kažu „ko kosi a ko vodu nosi”.

Predstoji opsežna politička – kosidba, u jednom od najdelikatnijih transfera vlasti novije ovdašnje istorije. Osim podrazumevajućih kadrovskih promena, najavljuje se da bi Obama – po zvaničnom preuzimanju vrhovne funkcije, 20.januara – mogao da poništi oko 200 dekreta Bele kuće. Pedesetak njegovih stručnjaka već mesecima prave listu uredaba koje „zaslužuju odstrel”, zbog toga što su odražavale „ideološku isključivost i političku jednostranost” administracije Džordža Buša – izveštava danas „Vašington post”.

Među kandidatima za ukidanje pominju se akti koji su sužavali prostor za genetska istraživanja, pravo na planiranje porodice, sputavali donošenje oštrijih propisa za zaštitu čovekove okoline, ili nedovoljno dobro regulisali prehrambenu oblast i oblast farmaceutike, kao i imigraciona pitanja. Preispitaće se pogotovu, naglašavaju analitičari, i mere za ublažavanje finansijske krize – situacije koja, po Obaminoj jučerašnjoj poruci, zahteva „akciju bez odlaganja”.

Do Obaminog preuzimanja najviše dužnosti nastavlja se, kažu – tranzicija, vanrednog ubrzanja. Pritom, predsedničke dužnosti Buš bolje prenosi nego što ih je bezmalo osam godina obavljao – ocenjuju hroničari.

Rekordno nepopularan, sada pokazuje „dobru volju” da prenos vlasti prođe „glatko”, što bi moglo da se protumači i njegovom željom da mu naslednik ne zameri previše zbog ogromnog bremena koje svaljuje na njegova leđa –ratove u Iraku, Avganistanu i globalno protiv terorizma, finansijski potres kakav nije zapamćen posle Velike depresije (pre gotovo osam decenija), milione sunarodnika ojađenih naglim gubitkom stanova i radnih mesta, dramatično poljuljano poverenje javnosti u političke krugove, narasle socijalne razlike, pad prestiža Vašingtona u svetu…„Doprinos tranziciji mi je najvažniji posao u preostalom delu mandata” – tvrdi Buš i dodaje da će sa svojom ekipom „vredno raditi” da Obami i njegovom timu olakša preuzimanje vlasti.

Odlazeći šef države takođe je osnovao tranzicioni organ. U njemu je pripremljena i simulacija postupaka – navodi takođe odlazeći šef kabineta Bele kuće, kojima bi Obamin štab za bezbednost trebalo da reaguje na eventualni teroristički napad.

Ovde se smatra, naime, da bi diverzanti mogli da „prenos vlasti” iskoriste za ostvarenje svojih paklenih planova. Komisija za istraživanje okolnosti terorističkih udara, 11. septembra 2001. godine, zaključila je sporost u prenosu vlasti, podrila sposobnost ovdašnjeg bezbednosnog aparata da te atentate predupredi. Preporučila je – ubrzanje tranzicionog procesa, što Obama, smatra se, i ostvaruje.

Novoizabrani i aktuelni predsednik treba da se sutra sretnu u Beloj kući. Razgovor bi im mogao biti otežan okolnošću da Obama teži „odricanju od sadašnjeg katastrofalnog kursa”, ali i olakšan Bušovom potrebom da popravi utisak o sebi, bar u pripremama za odlazak s predsedničkog položaja.

Zasad izgleda da je Buš „mnogo kooperativniji” od niza prethodnika u sličnim situacijama – smatra Stiven Hes iz Institucije Brukings. Istovremeno, kaže, da je „Obama bolje od većine prethodnika shvatio kako treba da se pripremi za predsednikovanje”.

Buš je, pamti se, u pripremama kasnio i zbog problematičnog dobrojavanja glasova 2000. na Floridi. Pre njega je „zbog nemara” docnio i Bil Klinton posle preuzimanja predsedničke dužnosti 1993.

I sadašnja tranzicija nosi elemente spora. Obamin tim, precizira se, želi da dođe do „više poverljivih izveštaja” nego što nudi Bušova administracija, koja se pročula po svojoj „rekordnoj tajnovitosti”.