One rade u rudniku i život im nije lak

Tatjana Ustimenko ostavlja svoj mobilni telefon na površini i spušta se liftom u rudnik uglja do dubine od 500 metara. To znači da njenu pažnju neće odvlačiti najnoviji događaji na istočnom frontu, koji je udaljen rudnika samo 100 kilometara.

Duboko pod zemljom, žena ne čuje sirene za uzbunu koje upozoravaju na ruske raketne udare.

„Ovde je tako mirno i mirno. Zaboravljate da je u toku sukob, “ kaže Ustimenko.

Da nije bilo ruske vojne operacije u Ukrajini, Ustimenko ne bi dobila posao u rudniku. Posle izbijanja rata, prvi put u istoriji postojanja rudnika uglja u Pavlogradu, ženama je dozvoljeno da rade pod zemljom. Rukovodstvu je bilo potrebno da popuni brojna upražnjena radna mesta nastala odlaskom muškaraca u vojsku.

Ovaj rudnik nije jedino preduzeće kome nedostaje radna snaga. Internet sajtovi za zapošljavanje u Ukrajini nikada nisu nudili toliko slobodnih radnih mesta. Milioni Ukrajinaca pobegli su u inostranstvo da bi izbegli bombardovanje i granatiranje, a stotine hiljada muškaraca koji su ostali prešli u vojnu službu, piše „Vašington post“.

Kijev povećava svoje napore za mobilizaciju, a preduzećima će još teže biti da pronađu radnike. To će dodatno oslabiti ionako osakaćenu ukrajinsku ekonomiju. Posla ima više nego onih koji traže posao, a kompanije moraju da povećaju plate da bi ostale konkurentne. U suprotnom, suočavaju se sa zatvaranjem.

Nedostatak radne stvara dodatni pritisak na ekonomiju koja je zavisi od strane pomoći. Tokom prve godine neprijateljstava, bruto domaći proizvod u Ukrajini pao je za 29 odsto.

Međutim, „bez finansijske pomoći Zapada, ukrajinska ekonomija će propasti“, kaže zamenik direktora kijevske investicione firme „Dragon kapital“, ekonomista Sergej Fursa.

Stalni nestanci struje širom zemlje zbog upornih ruskih napada na energetsku infrastrukturu ometaju poslovanje i primoravaju preduzeća da troše novac na skupe generatore. I dalje se predviđa da će Ukrajina ove godine imati relativni privredni rast od oko četiri odsto, ali Fursa kaže da bi ta cifra bila veća da nije manjka radne snage.

Fursa procenjuje da će regrutovanje 200.000 do 300.000 novih vojnika smanjiti ekonomski rast za oko 0,5 odsto.

Mnoga preduzeća su našla izlaz i zapošljavaju žene da popune radno intenzivne poslove koji su obično rezervisani za muškarce. Slično se dogodilo u Americi tokom Drugog svetskog rata, kada su žene počele da rade u velikom broju. Ukrajinke stiču nove mogućnosti za karijeru radeći na fabričkim mašinama, vozeći traktore i angažovanjem kao čuvarke.

Na istoku Ukrajine, u Krivom Rogu, čeličana Mital je postavila bilborde sa fotografijama žena u fabričkim uniformama i sloganom: „Žene zaista vladaju ovde“.

U rudniku Pavlograd, promene u kadrovskoj politici omogućile su ženama da rade pod zemljom.

Nakon što je Rusija započela neprijateljstva u Ukrajini u februaru 2022. godine, rudari Pavlograda počeli su redovno da rade u dve smene jer je oko 15 odsto radne snage otišlo da se bori. Tada je vlasnik rudnika i najveće privatne energetske kompanije u Ukrajini, DTEK, pozvao žene koje su ranije radile iznad zemlje da rade pod zemljom, dajući im mogućnost da primaju veće plate i rade prekovremeno.

Ustimenko se jedan od prvih odazvao pozivu. Neki poslovi su još uvek nedostižni za žene, ali one mogu da rade poslove koji zahtevaju manje fizičkog napora, kao što je upravljanje malim električnim vozovima koji prevoze rudare koji idu u rudnik. Sada više od 120 žena radi pod zemljom.

Ali čak i dok kompanije zapošljavaju sve više žena, problem nedostatka radne snage i dalje postoji.

Poljoprivredna preduzeća i gazdinstva imaju pravo da do polovine svojih muških radnika sposobnih za vojnu službu izuzmu iz vojske. Ali tokom setve i žetve, zbog oružanog sukoba suočavaju se sa nedostatkom, kaže Denis Marčuk, zamenik predsednika Sveukrajinskog agrarnog saveta, prenosi „Vašinton post“.

„Poljoprivredna mehanizacija koju koristimo je veoma složena i skupa“, rekao je Marčuk, „Neprikladno je poveriti takvu opremu neobučenim ljudima, jer nepravilan rad može dovesti do skupih kvarova radnici, uključujući i regrutaciju omladine, veoma je važna stvar, ali za to je potrebno mnogo vremena, najmanje šest meseci, ali najvažnija poljoprivredna delatnost se ne može zaustaviti.

U rukovodstvu rudnika uglja u Pavlogradu nisu sigurni da će dozvola ženama da rade pod zemljom biti trajna. Niko ne zna kada će se neprijateljstva završiti i šta će biti posle, kada se hiljade muškaraca vrate na svoja nekadašnja radna mesta.