Radojičić: Aleksandar Šapić je hrabar gradonačelnik

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić dobro radi svoj posao, sa puno entuzijazma i posvećeno, istakao je u podkastu „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” profesor dr Zoran Radojičić, dečji hirurg-urolog i bivši prvi čovek srpske prestonice.

On je istakao da bez obzira na to što ima različitih mišljenja, što se nekome stil gradonačelnika Šapića sviđa ili ne, smatra da on dosta hrabro rukovodi prestonicom.

‒ Ja sam pokrenuo priču zelenog Beograda i pokušaja da budemo zeleni glavni grad Evrope, ne sa idejom da to može lako da se ostvari, nego da se aktualizuje ta priča i da se jednostavno o tome razmišlja. Čini mi se da bi moglo ta priča da se aktualizuje ponovo – rekao je gost našeg podkasta.

Na pitanje da li mu nedostaje posao gradonačelnika, dr Radojičić ističe da je jako vodio računa da četiri godine, dok je bio na toj funkciji i imao „neku, ako ništa, formalnu moć, da to ne zloupotrebi, a s druge strane da se ne navikne na to”.

‒ Mislim da sam se solidno izborio s tim. Tako da mi u tom segmentu taj posao ne nedostaje. Ali, naravno, kao svakom građaninu Beograda, vrlo često mi se učini da nešto može da bude bolje, pa je sa pozicije gradonačelnika uvek lakše da možete da utičete na to – dodaje dr Radojičić.

Na koju odluku ili neki potez je najviše ponosan dok je bio gradonačelnik, on odgovara da je to što je priča oko Tiršove 2 pokrenuta, aktualizovana, i što sada svi znaju šta je u stvari ideja oko izgradnje ove bolnice.

‒ To je nešto na šta sam najviše ponosan i na čemu sam najviše radio. Sam taj pojam Tiršova 2 ne znači ništa. To je u stvari jedan trenutak kad sam ja hteo da izbrendiram tu priču i da nekako stigne ta želja za novom klinikom do što većeg broja ljudi i onda smo smislili da se to zove Tiršova 2. Ponosan sam na to što je taj projekat otpočeo, a iako nisam preterano angažovan, sada u realizaciji projekta, duboko verujem da će se realizovati. Moj san je bio da se realizuju u toku mog mandata i to je imalo jednu formu da se za te četiri godine završi, ali naravno nije to tako lako i moguće, pogotovo što je vezano i za Evropsku uniju i za čitav niz njihovih procedura oko dobijanja i kredita i odobravanja tih projekata, tako da se nije završilo za četiri godine. Ali, kada se čekalo 50 godina, da li će se uraditi za četiri, šest ili osam godina, mislim da nije toliko važno – naglasio je dr Radojičić i dodao da je jedan od najvažnijih motiva za njegovo uključivanje u politiku sigurno priča oko izgradnje Tiršove 2.

‒ S druge strane, svi mi imamo u sebi te neke mesijanske ideje, da nešto možemo da doprinesemo drugačije od drugih ljudi, da možemo da nešto pomognemo društvu. Ali Tiršova 2 je bila moj lični najjači motiv u toj priči. Bio sam svestan da se ta priča neće zavrteti i realizovati bez jedne takve pozicije. Mnogi moji prethodnici koji su bili direktori u Tiršovoj pričali su o toj ideji poslednjih 50 godina, ali iz, verovatno, ovakvog nekog suštinskog razloga nisu uspeli da realizuju tu ideju – naglasio je dr Radojičić.

Gost našeg podkasta je odgovorio i na pitanje, šta mu je uopšte trebalo da ulazi u politiku.

‒ De Gol je rekao: „Politika je mnogo ozbiljna stvar da bi se prepustila samo političarima.” To je prvi deo njegove izjave. A drugi deo izjave, parafraziram, jeste da je isto tako velika odgovornost onih koji prihvate da se bave time i da je mnogo teško sebe stavljati u grupu ljudi koji se bave politikom a nisu političari. Tako da, kad pređete tu granicu, onda ste već političar. Moja ideja je bila da mogu da dam doprinos jedan, dva, tri, pet posto nekom drugom načinu života u Beogradu, odnosa među političarima. Nisam naišao na podršku kakvu sam očekivao. Mislim da je mnogo više polarizovanih ljudi na jednoj ili na drugoj stranu. Ja sam čovek kompromisa, čovek razgovora – napominje dr Radojičić.

Tokom rukovođenja Beogradom, dobijao je i nadimke poput „čičičić” i „ptičičić” i govorilo se o tome da ništa nije uradio osim što je postavio kućice za ptice, a on na to odgovara da ga je opozicija u to vreme, na njegovo iznenađenje, ismejala i uspela da spinuje neke priče o vrapcima.

‒ To je jedan klasičan spin. Taj dan sam imao, dobro se sećam, deset različitih aktivnosti i na kraju celokupnog dana to je bio simboličan jedan gest u tom trenutku, ali kad je neko zlonameran, lako može da ispinuje priču. S jedne strane, propagirate ekologiju, borite se za ekološki, lepši Beograd, a s druge strane tu je jedan pokušaj ideje koja se u svojoj osnovi ruši – dodao je dr Radojičić.

Njegov stav je da je pozicija gradonačelnika Beograda takva da on nema mnogo prostora da može da učini nešto preterano pozitivno, a i negativno.

Na polemike da se nalazio u senci svog tadašnjeg zamenika Gorana Vesića on kaže da je to jedna kompleksna priča i da se ne bi vraćao na nju.

‒ Ja sam se trudio da to funkcioniše u interesu Beograda i Beograđana, da bude što je moguće manje u javnosti nekih nesporazuma. Naravno, između ljudi uvek ima nesporazuma. Mislim da je to u interesu grada, u interesu SNS-a, prošlo tako da nije bilo preterano priče o svemu tome i da je išlo već kako je išlo – dodaje dr Radojičić.

On je odgovorio i na pitanje da li će se angažovati u budućnosti u politici ili time više ne želi da se bavi?

‒ Pa ne bih rekao da ne želim. Ja mislim da mogu da dam doprinos na osnovu ovog prethodnog iskustva, na osnovu svog i životnog i medicinskog iskustva, ali na svoj način. Ja ću biti dosadan oko toga. Razgovor, kompromis, i ne mislim da možemo nešto da lomimo preko kolena, ne mislim da je dobro da smo polarizovani. Mislim da postoji neka grupa ljudi koja prepoznaje taj koncept, a da li njih ima mnogo malo ili ne u Beogradu, nisam siguran. Lično sam mislio da ih ima više. Ako se to prepozna ili ako to neko prepozna da možemo to da iskoristimo, da nam svima bude bolje, ja sam uvek tu – napominje dr Radojičić.

Najvažnija stvar u medicini za pozicije pacijenta je, po njegovim rečima, da li u nekog imate poverenje ili ne. I najlošija je stvar ako mnogo doktora uključite pa onda pravite neku svoju kombinaciju.

‒ Za hirurgiju je uvek važno da imate kontinuitet rada u operacionoj sali. Naravno, obaveze imam i na fakultetu oko ispita, oko predavanja, sa studentima sam kad god mogu i kad im je potrebna moja pomoć. Trudim se da u različitim oblastima i iskustvu koje sam prikupio već dugi niz godina, i u klinici u Tiršovoj, i na fakultetu, i u životu, mogu da prenesem na mlade ljude i na one kojima je potrebna moja pomoć i mišljenje. Mladi ljudi često potcenjuju iskustvo. A u medicini je iskustvo najvažnija stvar – kaže dr Radojičić.

 Profesor Radojičić je pojasnio i da se celokupna dečja urologija može podeliti u neke tri oblasti. S jedne strane, tu su genitalne anomalije, pogotovo kod dečaka. Zatim, tu je pitanje nespuštenih testisa kod dečaka. Ako se te operacije ne urade na vreme, a optimalno vreme je negde oko 18 meseci, postoji rizik da se smanji verovatnoća dobijanja potomstva. S druge strane, postoje anomalije koje se tiču samih bubrega i uro-trakta gornjih partija. I jedna i druga stvar, pogotovo u prvim mesecima života do tri godine, nose veliku verovatnoću oštećenja bubrega. Zato upozorava da je važno da se prepozna i da se na vreme leči. Treća oblast su disfunkcije mokrenja, gde bešika ne funkcioniše kako treba. U tom spektru su anomalije spine bifide.

‒ Ništa manje nije važno ni to da ne treba da se leče pacijenti kod kojih to nije potrebno. Ja kao profesor vodim rat sa nekim mlađim lekarima da jednostavno ne treba sve to operisati ‒ kaže dr Radojičić i dodaje da se vrlo često razlikuju dobri i loši hirurzi po tome šta operišu, a šta ne.

Meditacija rasterećuje mozak

Profesor dr Zoran Radojičić smatra da je stvar inteligencije i mudrosti da li neko vodi računa o svom zdravlju i da to nije samo stvar prosvećenosti i kulture. U današnje vreme je to pitanje koliko ste pametni, u krajnjoj instanci.

‒ Ako se mnogo nervirate, ako ste mnogo nervozni, obično, kad dobro zagrebete, dođete do neke gluposti koju niste prepoznali. S druge strane, postoje neki postulati modernog zdravog života, gde se vrlo često preteruje. Moj savet je umerenost u svemu. I fizička aktivnost je potrebna. Pola sata ili sat vremena šetnje je nešto najbolje što možete da uradite za sebe. Meditacija je isto tako važna. A šta znači u stvari meditacija? Da rasteretite svoj mozak od tog nekog preteranog razmišljanja i bavljenja problemima. Preopterećeni smo svime. Trebalo bi da jedemo deset puta manje nego što jedemo, što nam se nudi. Preopterećeni smo informacijama, trebalo bi da do nas stigne sto puta manje informacije nego što stiže dnevno. Ali je važno napraviti razliku šta je bitno, šta je nebitno – dodaje naš gost.

Šetnja sa psom opušta

Gost našeg podkasta ističe da voli da ide u selo, jer ga to odmara zbog prirode. Već tri godine ima psa i uživa u šetnji sa njim.

‒ Bio sam veliki protivnik da porodica ima psa, ali na kraju su me sinovi naterali da ga nabavimo i sad imamo kuče. Mislim da sam grešio i da jednostavno porodica sa kučetom i bez njega, nisu iste – dodao je on.