Vodotoranj – novi izložbeni prostor
...будући изглед у теракота црвеној нијанси (Фото: „Србија ствара”)
Obnovom nekadašnjeg vodotornja, objekta tik uz „Gazelu”, počinje druga faza pretvaranja ložionice u prvi centar kreativnih industrija u Srbiji. Taj objekat visine oko 20 metara i prečnika osam biće rekonstruisan sa završnom obradom u terakota crvenoj nijansi i dobiće novu namenu – postaće moderan izložbeni prostor za multimedijalne i digitalne postavke koji će pasarelom biti povezan sa otvorenim prostorom ložionice, bivšom stajom za lokomotive i mestom gde se pre skoro jednog veka ložila vatra i grejala voda koja je pokretala parnu mašinu u lokomotivi, odnosno budućim parkom i pešačkim tokovima u kompleksu koji zauzima dva hektara Beograda na vodi. Sređivanje vodotornja koji nije u tako lošem stanju kao što je bila ložionica, kako saznajemo, trebalo bi da bude okončano do kraja godine.
– Nakon decenija zanemarivanja, vodotoranj koji je bio zaboravljen i zatrpan reklamnim bilbordima, postaće jedinstven izložbeni prostor kakav Srbija sada nema, koji će služiti isključivo multimedijalnim umetnicima. Prava magija dešavaće se unutra, izložbe će biti doživljaj za sva čula, a u istom trenutku u prostoru će moći da boravi najviše 20 ljudi. To obezbeđuje jedinstveno iskustvo za svakog posetioca, a Ložionica će, zajedno sa Vodotornjem, postati pravi simbol kreativnog Beograda, mesto okupljanja svih kreativaca, umetnika, ali posetilaca i turista – kaže Ana Ilić, direktorka Ložionice i nacionalne platforme „Srbija stvara” Vlade Republike Srbije.
U jučerašnjem saopštenju platforme „Srbija stvara” navedeno je i to da je na mestu današnjeg vodotornja bio prvi toranj koji je razoren u toku Velikog rata, potom je na istom mestu sagrađen novi, a 1945. godine vodotoranj dobija svoj finalni oblik.
– Nezvanični podaci govore da je u projektovanju tornja između dva rata učestvovao naučnik Milutin Milanković – navela je „Srbija stvara”, nacionalna platforma koja je sa Kancelarijom za IT Vlade Srbije investitor ovog projekta koji se finansnira iz budžeta i vredan je 52 miliona evra.
Višenamenski centar za kreativne industrije od 23.000 kvadrata biće otvoren na proleće sledeće godine, što znači da je obnova objekata nekadašnjeg železničkog čvora ispod Mostarske petlje odavno „prešla” pola puta. Rekonstrukcija bivše ložionice započeta februara prošle godine privodi se kraju, a aneks – poslovna zgrada, novi objekat dobio je staklenu fasadu. Ispod njega biće podzemna garaža, dok će krov postati park i prostor za brojne aktivnosti. Sve to su predvidele arhitekte iz studija AKVS Anđela Karabašević Sudžum i Vladislav Sudžum koji su pre tri godine pobedili na arhitektonsko-urbanističkom konkursu za idejno rešenje višenamenskog čvorišta na prostoru nekadašnje okretnice, ložionice i vodotornja Železničke stanice.
Objekti industrijske železničke arhitekture
Prva ložionica za uski kolosek na beogradskoj železničkoj stanici podignuta je kad i glavna stanična zgrada, početkom avgusta 1884. godine. U njoj je bio vozni park, lokomotive i vagoni i u funkciji je bila sve do podizanja nove ložionice nakon Prvog svetskog rata za koju je projekat uradio inženjer Nikola Raičković. Građena je u toku 1925. i 1926. godine pri ulazu u stanicu, veća i bolja od predratne. Podignuta je u armiranobetonskoj konstrukciji, tipa polukružnih ložionica sa 31 mestom za smeštaj i izlazak na stanične koloseke parnih lokomotiva (lokomotivska šupa), sa novom okretnicom ispred i vodotornjem, kovačnicom strugarom, mehaničkom radionicom, livnicom, službom za vuče, fabrikom gasa (zgrada za omekšavanje vode) i pratećim objektima (magacini, toaleti, trpezarija, zimska bašta, stan za čuvara, stolarske i bravarske radionice, elektroradionica, transformator, ugljene rampe).
– Puštena je u rad 1926. godine. U ložioničkom krugu sagrađena je i reprezentativna administrativna zgrada u kojoj je bila uprava ložionice, kao i dva objekta namenjena parnom kupatilu. Prelazak preko okretnice, odnosno komunikacijsku vezu između ostalih objekata u ložioničkom krugu i ložionice činio je pešački most. Istovremeno u čvoru je sagrađen „dezinfekcioni tunel” za dezinfekciju kola – podaci su gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture koji dodaje i to da su ložionica, okretnica i vodotoranj jedni od malobrojnih sačuvanih objekata industrijske železničke arhitekture podignuti pre Drugog svetskog rata.