Slučajni susret iz kog je buknuo život

Naučnici su otkrili da je u jednom trenutku pre oko 1,9 milijardi godina došlo do „slučajnog susreta” zahvaljujući kojem su kasnije nastali svi oblici života na zemlji, piše „Sandej tajms”.

Organizam sličan amebi progutao je bakteriju koja je razvila sposobnost da uz pomoć svetlosti oslobađa kiseonik. Ta bakterija je verovatno trebalo da bude plen, ali je postala deo tela napadača a time istovremeno i predak svakog drveta ili cveta na planeti. Zahvaljujući ovom susretu razvili su se složeniji oblici života i transformisana je evolucija na zemlji.

„Potomci tog majušnog organizma ispunili su našu atmosferu kiseonikom neophodnim za životinje i u krajnjoj liniji za ljude”, objasnio je Pol Falkovski, profesor biogeohemije i biofizike na Rutgers univerzitetu u Nju Džersiju.

Verovalo se da su se ovi organizmi pojavljivali u više navrata. Međutim, jedinstvena priroda ovog događaja postala je jasna tokom proučavanja hloroplasta, tela u biljnim ćelijama koja apsorbuju sunčevu svetlost i koriste je kao energiju u proizvodnji hranljivih materija i kiseonika.

Naučne studije su pokazale da su geni u hloroplastima i proteini koje oni proizvode toliko slični u svim biljkama, od najmanjih algi do velikih hrastova, da mora biti da su svi direktni potomci jedne jedine ćelije.

Grupa naučnika okupljenih na Rutgers univerzitetu jedna je od nekoliko u svetu koje uz pomoć moćnog naučnog oruđa kao što je analiza DNK otkrivaju kako je život evoluirao na zemlji od njenog nastanka pre četiri i po milijarde godina.

Oni su takođe usavršili metod datiranja drevnih stena uz pomoć radioaktivnih izotopa, koji može da pokaže koliko je kiseonika u atmosferi bilo kada su te stene nastale. Rezultati ukazuju da se primitivan oblik života pojavio pre tri i po milijarde godina i to su bili organizmi tipa bakterije. A onda, pre više od 2,2 milijarde godina, jedna grupa, cijanobakterije, razvila je sposobnost da uz pomoć sunčeve svetlosti razlaže vodu, proizvodeći hranljive materije i kiseonik.

Ovaj događaj je predstavljao prekretnicu. Međutim, cijanobakterije su bile neefikasne, pa je nivo kiseonika u vazduhu bio minimalan. Prošlo je još nekoliko stotina miliona godina do „slučajnog susreta” koji je doprineo nastanku biljaka – sam vremenski raspon govori o maloj verovatnoći da se tako nešto uopšte dogodi.

Nik Lejn, istraživač sa Univerzitetskog koledža u Londonu, rekao je za britanski list da se polako upotpunjuje slika o životu koji je nastao kroz niz jedinstvenih slučajnih događaja: „Prava fotosinteza se razvila samo jednom, a slučajni susret iz kog su nastale biljke takođe se desio samo jednom”.

„Kako se kiseonik akumulirao, biljke su mogle sve više da rastu. Životinje su evoluirale kako su ovi novi izvori hrane postali dostupni”, objasnio je Lejn.

Jedna od zagonetki je bila i zašto se kiseonik uopšte akumulira u vazduhu – jer organizmi koji koriste kiseonik jedu biljke koje ga proizvode. To bi značilo da se kiseonik koristi onoliko brzo koliko se stvara.

Falkovski je utvrdio da je mnogo biljaka koje ne pojedu drugi organizmi, već bivaju trajno inkorporirane u stene geološkim procesima.

U moru, na primer, mrtav morski fitoplankton tone na dno i postaje deo sedimenata koji se pretvaraju u stene. Falkovski računa da je u poslednje dve milijarde godina na ovaj način oko 15 milijardi tona ugljenika iz atmosfere „zaključano” u zemljinoj kori.