Čižov: Evropa ne postavlja uslove Rusiji

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 10. novembra – Evropska unija ne postavlja nikakve uslove Rusiji za nastavak pregovora o osnovnom sporazumu RF–EU, izjavio je danas predstavnik Rusije u Evropskoj uniji Vladimir Čižov.

Novi ugovor treba da zameni Sporazum o partnerstvu i saradnji RF i EU koji je istekao krajem 2007. Pregovarački proces blokirale su u nekoliko navrata nove članice Unije, najpre Poljska, a potom i Litvanija. Kad su sve prepreke prevaziđene i odlučeno da se pregovori nastave 16. septembra, sve je ponovo odloženo zbog rata na Kavkazu. Što u znak podrške Gruziji, što u želji da kazne Rusiju, države EU odlučile su da zaustave pregovarački proces.

Ruska strana je na to odgovorila da ne smatra da je sporazum važniji Rusiji nego Evropi i da je spremna u svakom trenutku da obnovi pregovore, ali da nije spremna na bilo kakve ustupke. „Nema nikakvih uslova za nastavak pregovaračkog procesa, niti ima govora o ustupcima s ruske strane”, objasnio je Čižov trenutnu situaciju odgovarajući putem video-mosta na pitanje da li je EU postavila Rusiji neke uslove kako bi pregovori bili nastavljeni 14. novembra u Nici, kao što je planirano.

Na sastanku ministara inostranih poslova zemalja članica EU u ponedeljak, svoju saglasnost su dale Britanija i Švedska. „Možemo da podržimo obnavljanje pregovora o novom okvirnom sporazumu između Rusije i EU zato što smatramo da su pitanja koja će njime biti obuhvaćena u interesu Evrope isto kao i Rusije”, kaže se u zajedničkom saopštenju ministara inostranih poslova Velike Britanije i Švedske, koje prenosi „Rojters”. Ministri ističu da to ne znači da oni „okreću stranicu povodom konflikta u Gruziji”, i da nameravaju da pozovu svoje kolege da odnose sa Rusijom „podvrgavaju regularnom monitoringu”

Protiv obnavljanja procesa i dalje su Poljska i Litvanija koje, prema rečima Čižova, „prisustvo ruske vojske na teritoriji Abhazije i Južne Osetije tumače kao neispunjavanje plana Medvedev–Sarkozi”. Ipak, i šefovi diplomatija ove dve zemlje

izjavili suda neće moći da stave veto na početak pregovora.

Juče je i Havijer Solana, predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, izrazio nadu da će se pregovori nastaviti 14. novembra u Nici, a šef predstavništva Evropske komisije u Moskvi Mark Franko je izjavio da „namere Rusije da postavi raketne komplekse ’iskander’ u Kalinjingradu neće biti prepreka za nastavak pregovora”.

Tako se bura u odnosima Rusije i Evrope, nastala posle rata u Južnoj Osetiji, polako stišava. Tome doprinosi i činjenica da u zapadnu javnost sve češće stižu informacije da nije Rusija napala Gruziju, kako su u početku verovali, već da je to uradila Gruzija. Prvi je to gotovo preko volje izgovorio Sarkozi posle pregovora sa Medvedevom, kad je izjavio da „je Rusija neadekvatno odgovorila, a ako je odgovorila, onda to znači da je ’nešto’ bilo uzrok tome”, da bi ovih dana „Njujork tajms” objavio izveštaje posmatrača OEBS-a, u kojima se kaže da su 7. avgusta „mladi i neiskusni gruzijski vojnici napali Chinvali pričinivši štetu civilnom stanovništvu, ruskim mirotvorcima i nenaoružanim posmatračima”. Sadržaj tih izveštaja objavio je i „Vašington post” navodeći imena dvojice oficira – predstavnika OEBS-a –koji su bili svedoci događaja i koji tvrde da su gruzijske rakete i artiljerija nanosili udare po rejonima u kojima živi civilno stanovništvo u Južnoj Osetiji, svakih 15 ili 20 sekundi pre nego što se Rusija uključila. Oficiri su o tome obavestili diplomate koji su se tada nalazili u Tbilisiju. Rajan Grist, kapetan suvozemne vojske Velike Britanije, koji je te noći bio na čelu misije OEBS-a, podneo je ostavku i izjavio da je Gruzija napala Chinvali. „Za mene je bilo jasno da je taj napad bio potpuni bezobrazluk i da je bio disproporcionalan u odnosu na svaku provokaciju, ako je nje uopšte bilo.”

Nakon svega ovoga, očekuje se da ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner, možda već danas, na sastanku ministara inostranih poslova EU, formira komisiju za istraživanje konflikta.