Litijum kao politički kapital

“Kada se osvrnemo na istoriju rudarstva u Srbiji, s njom je povezana i sama istorija srpske države. Kralj Uroš Prvi je pre više od sedam vekova doveo u Srbiju nemačke rudare, odnosno Sase, i zahvaljujući njima Srbija je za kratko vreme značajno razvila rudarsku industriju, tako da je na njoj počivalo bogatstvo srednjovekovne srpske države. To treba imati na umu kao deo šire slike – postoje veoma opravdani razlozi zbog kojih je rudarstvo krucijalno za razvoj privrede i države, i istorija nam to pokazuje.

Značaj kritičnih sirovina, poput litijuma i bakra, za Evropsku uniju raste iz dana u dan, a s tim raste i značaj Srbije. Na početku i kraju svake diskusije o ovoj temi treba da bude uticaj na životnu sredinu i u javnom prostoru je potrebno ostaviti mesta stručnjacima iz relevantnih naučnih disciplina da vode racionalan dijalog. Danas dijaloga nema i javni prostor je pun poluinformacija i čistih teorija zavere, koje se munjevito šire zbog emotivne reakcije na pitanje litijuma.

Ja nisam stručnjak za ekologiju i zbog toga se ne usuđujem da iznosim argumente o uticaju na životnu sredinu, za razliku od mnogih javnih ličnosti koje pune medijski prostor umesto eksperata koje najviše moramo da čujemo. S druge strane, potrebno je imati uvid i u političku dimenziju ovog pitanja. Razumem i da je poverenje u institucije izazov kad govorimo o garancijama za poštovanje standarda, ali utisak je da je nedavno potpisani memorandum između EU i Srbije snažna garancija za poštovanje najviših ekoloških standarda. To zapažanje donekle potvrđuje i činjenica da zapadni proizvođači automobila i baterija u sklopu svog načina poslovanja izbegavaju korišćenje sirovina iza kojih ne stoji poštovanje najviših standarda.

Eksploatacija ove sirovine može da bude velika prilika za Srbiju i obećava da znatno poveća politički kapital naše zemlje. Nedavna poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu predstavlja važan signal u ovom pravcu, dok dokumenti koji su tom prilikom potpisani pružaju uvid u benefite koje bi Srbija, njena ekonomija i najvažnije, građani, imali od eksploatacije litijuma.

Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima potpisan je prošle nedelje u Beogradu i za cilj ima obostrano korisno strateško partnerstvo i unapređenje integracija Srbije u jedinstveno tržište EU i dalje ekonomsko, socijalno i ekonomsko približavanje. Pored memoranduma, potpisana su i tri pisma o namerama od strane čelnika više značajnih kompanija iz automobilske industrije i proizvodnje litijumskih baterija.

Predviđena je saradnja duž čitavog lanca vrednosti, uključujući sirovine, baterije i električna vozila, a partnerstvo uključuje i dobavljače komponenata, proizvodne tehnologije i prateće usluge. Ovo nije samo saradnja između dve vlade, već sveobuhvatno javno-privatno partnerstvo koje uključuje industrijske aktere, poslovna udruženja, socijalne partnere, predstavnike civilnog društva, ali i predstavnike institucija i tela EU, javne organizacije, finansijske institucije, investitore i ministre zainteresovanih članica EU.

Jedan od čestih argumenata protiv eksploatacije litijuma u Srbiji je to što isto ne rade zemlje Zapada na svojoj teritoriji, već prebacuju zagađenje siromašnim zemljama poput Srbije. S druge strane, projekti eksploatacije litijuma postoje ili su u planu u mnogim zemljama EU, poput Portugalije, Finske, Češke, Nemačke, Francuske. Nedavno je i britanski ambasador u Srbiji izjavio da je Velika Britanija u procesu otvaranja svog prvog rudnika litijuma. Iz dosadašnjeg pristupa Evropske unije pitanju strateških sirovina (u koje spada litijum) može se zaključiti da im zvezda vodilja nije želja za brzim profitom na tuđi račun, već suštinska potreba za čistom energijom. Predsednik Srbije je nedavno rekao da će u budućnosti biti vođeni ratovi oko litijuma i iako to nekome zvuči kao dramatično predviđanje, reč je o realnoj oceni značaja ove sirovine za najveće svetske sile.

Evropska unija se nalazi u velikom problemu zbog zavisnosti od uvoza iz Kine. Poučeni ruskom invazijom, evropski lideri su na vrh liste prioriteta dodali diversifikaciju i smanjenje zavisnosti od Kine u nabavci kritičnih sirovina. Živimo u polarizovanom i haotičnom multipolarnom svetu, u kojem je bezbednost sve važnija, a energetska bezbednost posebno ima sve veći značaj. Litijum je u srcu energetske bezbednosti, jer je bez njega nemoguće praviti električna vozila, čije širenje je ključni deo smanjenja emisija ugljen-dioksida.

Trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kine takođe obuhvata električna vozila, ali za Srbiju je po pitanju litijuma relevantniji odnos između EU i Kine. Evropska unija zbog kompleksnog i decentralizovanog donošenja odluka ne može da oponaša radikalni američki pristup, a protiv nepoželjnog kineskog ulaska na tržište „bori” se pridržavanjem najviših ekoloških standarda, koje kineski rudari najčešće ne mogu da dostignu. S druge strane, Kina i dalje investira ogroman novac u Evropi, uključujući i industriju električnih vozila – setimo se samo fabrike „Bijadi” u Segedinu.

Glavno rešenje evropskog problema zavisnosti od Kine jeste diversifikacija. Evropa mora da pronađe nove izvore litijuma i ostalih kritičnih sirovina koji nemaju samo zadovoljavajuće količine i cene, već su i geografski blizu i pouzdani partneri. To dosta sužava listu, pa je jasno zašto je Evropi bitno da ostvari saradnju baš sa Srbijom.

Pored direktne ekonomske koristi, Srbija može da profitira na međunarodnom planu. Srbija će i bez litijuma ostati najbitnija država zapadnog Balkana, ali sa njim će biti igrač u jednom od najvažnijih lanaca vrednosti na svetu. To znači da će ostatak sveta, pre svega velike sile, na Srbiju morati da obraćaju posebnu pažnju, što može pozitivno da se odrazi na njen međunarodni položaj i ugled.

Jedan od dominantnih narativa je to da Zapad od Srbije želi da napravi rudarsku koloniju. To nije u skladu sa dve činjenice: Prvo, mnoge članice EU uveliko rade na sopstvenim projektima iskopavanja litijuma. Drugo, Srbija je, iako mala, i dalje nezavisna i samostalna država koja traži prilike da ostvari korist po svoje građane i ekonomiju. Iza projekta „Jadar” ne leži ambicija Zapada da zabije poslednji ekser u kovčeg svog najvećeg dušmanina – srpskog naroda – iako je to jedan od dominantnih stavova u javnosti. Naprotiv, u ovom projektu leži ambicija Srbije da na svojoj teritoriji stvori razvijen i profitabilan lanac proizvodnje, čiji značaj je neosporiv na globalnom nivou.

Manevarski prostor srpske spoljne politike će zbog većeg značaja Srbije za međunarodnu ekonomiju biti širi i samim tim će i trenutna i svaka sledeća vlast biti u boljoj poziciji da kreira i sprovodi svoju spoljnu politiku. Veće poverenje između EU i Srbije pozitivno će se odraziti i na mir i stabilnost u regionu, ali poslužiti i kao temelj za dalje integrisanje u zapadne strukture, uz istovremeno jačanje odnosa sa zemljama zapadnog Balkana.

*Politikolog