„Prebilovci 1941", čuvar sećanja na nevino stradale pretke

Zločin koji su hrvatske i muslimanske ustaše počinile u avgustu 1941. godine nad Srbima u selu Prebilovci, u zapadnoj Hercegovini, smatra se jednim od najsurovijih na čitavoj teritoriji okupirane Evrope tokom Drugog svetskog rata. Nakon mučenja u Osnovnoj školi „Kralj Milutin” i silosu za žito u selu Tasovčiću, oko 500 žitelja sela, mahom žena i dece, bačeno je u jamu Golubinka kod sela Šurmanci. Upravo na mestu te škole, koja je danas Dom kulture „Sveti kralj Milutin”, 5. avgusta u 20 časova biće otvorena izložba „Prebilovci 1941”, najavio je juče na konferenciji za medije v. d. direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina.

„Saradnja našeg muzeja sa udruženjima koja neguju sećanje na stradanje Srba u Prebilovcima, državnim organima, kao i saradnja sa meštanima koji su ostali da žive tu, kojih je danas 45, a pre 1941. godine ih je bilo 1.000, doprinela je tome da Muzej žrtava genocida prvi put organizuje stalnu izložbenu postavku van granica Srbije”, istakao je Arbutina i dodao da je ta inicijativa potekla od prethodnog direktora muzeja Dejana Ristića.

Ova postavka, kako je kazao, osim što će čuvati sećanje na naše nevino postradale pretke, ima zadatak da komunicira sa svima koji dođu da je vide, bez obzira na naciju ili veru.

„Namenjena je ljudima dobre volje koji žele da se upoznaju sa strahotama rata i koji hoće da nauče nešto više o tome, ali i onima koji žele da se suoče sa prošlošću. Mi u Muzeju žrtava genocida smo u potpunosti uvereni da samo istorijska istina može dovesti do pomirenja naroda i da kada se svi zagledamo u sopstvenu prošlost možemo da pronađemo pouke koje će nas voditi dalje, u neku bezbrižniju budućnost”, naveo je Arbutina.

Prema njegovim rečima, na izložbi čiji su autori Jasmina Tutunović Trifunov, Predrag Lozo, Dragoslav Ilić i Nikola Radosavljević, biće prikazana 22 panoa sa fotografijama, dokumentima, svedočenjima, te će „tako biti ispričana cela priča, ne samo o avgustu 1941. godine već i o predratnim, ratnim i posleratnim Prebilovcima”.

„Postavka prati period sve do avgusta ove godine kako bi prikazala borbu ljudi koji su i danas ostali na svojim ognjištima i pored velikih ekonomskih problema. Oni su uporni u nameri da ostanu u rodnom kraju i sačuvaju od zaborava te žrtve”, objasnio je v. d. direktor Muzeja žrtava genocida i dodao je ovo multimedijalna izložba, s obzirom na to da će posetioci i na tabletima moći da gledaju i dokumentarne filmove.

Jedan od eksponata koji će verovatno privući najviše pažnje je replika stolice Stane Arnaut, predratne učiteljice u Prebilovcima. Baš u školi, u kojoj je nekad držala časove, Stana je pre 83 godine bila zatočena, silovana, mučena… od ruke svojih nekadašnjih učenika.

„Ta stolica je takođe simbol stradanja naše dece u Drugom svetskom ratu. Pored učiteljice, tu je bilo zatočeno preko stotinu mališana do 12 godina, koji su takođe ubijeni na najsvirepije načine”, istakao je Arbutina.

Preživelo tek nekoliko dečaka

Kako je objasnio, od 1.004 stanovnika Prebilovaca, rat je preživelo njih 176, a dečaka rođenih od 1925. do 1941. bilo je tek nekoliko. O tome svedoči podatak da je tek 1962. godine prvi regrut iz ovog sela otišao u tadašnju Jugoslovensku narodnu armiju. Kako slikovito opisuje Bojan Arbutina, maltene sve današnje Pribilovčane spaja ista stvar, i to oni sa kojima je razgovarao ponavljaju drhtavim glasom.

„Kažu da im je najteže kada su ih roditelji zvali dozivajući tako svoju prvorođenu decu koja su ubijena u ustaškom zločinu. Razlog tome je što su u selu najviše stradali žene i deca, jer su muškarci bili u vojsci. Kada su se vratili, opet su počeli da se žene, a deci su davali ista imena koja su nosili njihovi ubijeni sinovi i ćerke”, ispričao je Arbutina.