Da li su realni novi zahtevi stočara

Ne možemo kao stočari da srušimo državni budžet i napravimo problem, kaže Čedomir Keco, agrarni analitičar

Uprava za agrarna plaćanja raspisala je juče javni poziv za subvencije za krave za uzgoj teladi i konkurs će trajati do 30. avgusta. Najveći broj zahteva za bolje podsticaje iz budžeta dolazili su u proteklom periodu upravo od stočara, a predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević rekao je nedavno za agenciju Beta da su predstavnici tri udruženja stočara razgovarali sa savetnicima premijera i predsednika Srbije i ispostavili više zahteva, a ako oni za deset dana ne budu ispunjeni, pozvaće stočare da prosipaju stajnjak po drumovima.

Lista zahteva je duga, između ostalog da se subvencije povećaju dva do tri puta, a Palamarević smatra da novac koji je opredeljen za subvencije za biljnu proizvodnju vodi stočarstvo u „dalju propast”. Kako je naglasio, predstavnici tih udruženja zatražili su da se povećaju subvencije za domaće junice sa sadašnjih 40.000 dinara na 150.000 dinara, a za priplodne krave sa sadašnjih 40.000 dinara na 55.000 dinara. Na listi zahteva je i povraćaj stočarima akcize za 130 litara dizela po hektaru i uvođenje subvencija za livade od 35.000 dinara po hektaru.

Među zahtevima je i podrška resornog ministarstva za investicije u farme goveda. Stočari su zatražili i da se definiše status poljoprivrednika i iščisti registar goveda od „lažnih” grla, kao i da se reguliše radni odnos žena koje rade na poslovima muže krava.

Čedomir Keco, agrarni analitičar, smatra da su ovi predlozi dobri i opravdani sa stanovišta unapređenja stočarstva, ali da su „krojeni” za novi budžet.

– Ne možemo kao stočari da srušimo državni budžet, i napravimo problem. Nije realno da sve bude realizovano u ovoj godini, ali treba razmišljati o narednoj godini i obezbeđivanju novca. Iz rebalansa to nije moguće ako se uzmu u obzir iznosi za subvencije koje poljoprivrednici traže – rekao je Keco.

On smatra da je pitanje dana kada će EU na putu ulaska naše zemlje u tu zajednicu ograničiti izdvajanja iz budžeta za poljoprivredu.

– Recimo, mogu da pitaju zašto za kravu dajete 300 evra i stvarate nelojalnu konkurenciju. Već sada Srbija ima veće podsticaje u mnogim kategorijama za uzgoj krava, nego recimo Hrvatska – kaže naš sagovornik.

On smatra da je rešenje da se zadrže sve mere davanja pri pridruživanju, ali i pet godina kasnije po stupanju u EU. To je model koji je primenila Mađarska i ona trenutno ima najsređeniju poljoprivredu u EU. Kada je reč o definisanju statusa poljoprivrednika, što između ostalog traže i ova udruženja, Keco smatra da je to važno pitanje jer poljoprivrednici nisu uključeni u komorski sistem, ali nemamo ni zakon o poljoprivrednom gazdinstvu niti definiciju ko se smatra poljoprivrednikom.

Da li je to onaj ko živi samo od poljoprivrede ili se bavi poljoprivredom kao dopunskim poslom? Keco ističe da je ovo važno jer bi raspodela subvencija, kada bi status bio rešen, bila mnogo efikasnija.