Pomen za žrtve stradale na Petrovačkom putu

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – U mestu Janjila na Petrovačkom putu položeni su venci kod spomen-krsta, na mestu gde je hrvatska avijacija pre 29 godina bombardovala kolonu izbeglica. Pucnjima s bezbedne visine na izmučenu kolonu izbeglica hrvatska avijacija ubila je tog dana najmanje 12 ljudi, među kojima i četvoro dece.

Prateći kolonu prethodno prognanih civila, hrvatski avioni ušli su na teritoriju susedne države i zasuli granatama izbeglice iz Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, koje su u zbegu nastojale da se domognu bezbednog okruženja u Republici Srpskoj ili Srbiji. Međutim, njih 1.893 to nije uspelo, ostali su u Hrvatskoj verujući da će preživeti.

Direktor Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas” Savo Štrbac očekuje da se pred Višim sudom u Beogradu odblokira postupak protiv četvorice visokih hrvatskih oficira i pilota optuženih za granatiranje izbegličkih kolona krajiških Srba 7. i 8. avgusta 1995. na Petrovačkom i Prijedorskom putu.

„Srbija ima sve pravne alate da sudi za ratne zločine počinjene nad Srbima na području bivše Jugoslavije”, kaže Štrbac i dodaje da se porodice žrtava i dalje pitaju zašto se ne sudi u odsustvu hrvatskim pilotima koji su počinili ovaj zločin. Krivično vanpretresno veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu 3. juna 2022. potvrdilo je optužnicu Tužilaštva za ratne zločine zbog granatiranja izbegličkih kolona krajiških Srba 7. i 8. avgusta 1995. na Petrovačkom i Prijedorskom putu protiv četvorice visokih hrvatskih oficira i pilota zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.

Ministar za rad i boračko-invalidsku zaštitu RS Danijel Egić rekao je na pomenu za stradale da srpski narod nikad neće odustati od pravde i kažnjavanja odgovornih za zločine nad Srbima i naveo da je tada počinjen zločin nad civilima, te da svako ko je to učinio mora biti kažnjen.

Kako podsećaju banjalučki mediji, zločinačka vojno-policijska akcija „Oluja” počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske i policije, kao i jedinica HVO-a, a dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i „pobedonosno” istakla zastavu Hrvatske.

Prema podacima „Veritasa”, tokom „Oluje” proterano je više od 220.000 Srba, a u evidenciji su imena 1.893 poginulih i nestalih Srba iz ove akcije i poslednje, od kojih su 1.236 (ili 65 odsto) civili, od kojih su oko tri četvrtine bile starije od 60 godina.

Međunarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. okvalifikovao „Oluju” kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid, mada svetski eksperti za tu oblast tvrde da je ta operacija imala sve karakteristike genocida, prenosi Radio-televizija RS.

Željko Budimir, ministar za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje u Vladi RS, rekao je na obeležavanju godišnjice ovog zločina, da je Petrovački put tužno mesto „koje pokazuje da je Hrvatska vojska izvršila agresiju na RS, sa genocidnom namerom, jer je napadnuta kolona civila koja se povlačila”.

„Ovo mesto je naša opomena”, rekao je on.

Budimir očekuje da Srbija i Srpska počnu sa suđenjima u odsustvu za hrvatske zločine nad Srbima jer je očigledno da Hrvatska neće ništa uraditi. Istakao je da je najtragičnije što pogrom koji su Hrvati izvršili nad Srbima tokom operacije „Oluja” još traje, budući da su u Hrvatskoj „u punom kapacitetu asimilacija i pohrvaćenje Srba”.

„Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju nije doneo ništa novo. Pravda koju mi treba da očekujemo od države koja je nastala na zločinima nad Srbima i proterivanjem skoro trećine svojih građana, ne može se očekivati”, zaključio je Budimir.

Vršilac dužnosti direktora Republičkog centra za istraživanje rata Viktor Nuždić podsetio je za banjalučke medije da se napad ponovio i 8. avgusta u mestu Svodna (RS), kod Novog Grada, gde je stradalo troje srpskih civila. „Sve to moramo gledati u širem kontekstu. To je politika još od NDH, gde je bio cilj da se Srbi etnički očiste. I Srbi na području Krajine i Posavine, ne samo u Hrvatskoj”, rekao je Nuždić.

On kaže kako je Haški tribunal legalizovao etničko čišćenje oslobađanjem Gotovine i Markača. „U BiH nije bilo procesa koji se odnose na zapadnokrajiške opštine, a suđenje Atifu Dudakoviću rasteže se unedogled s neizvesnošću kako će završiti”, naveo je Nuždić.