Suočavanje sa prošlošću

Užice – U prepunoj sali užičkog teatra preksinoć je svečano otvoren 13. jugoslovenski pozorišni festival. Sa regionalnim konceptom, pod sloganom „Bez prevoda”, uz učešće sedam teatara iz Hrvatske, BiH, Crne Gore i Srbije. Festival je otvorio Nebojša Bradić, ministar kulture.

– Saradnja Srbije sa okruženjem je potreba i nužnost. Današnji nivo saradnje bivših jugoslovenskih republika, sada susednih država, u oblasti kulture dokazuje svu paradoksalnost naše najnovije prošlosti. Složene istorijske, kulturne, jezičke veze nije bilo moguće u potpunosti izbrisati, uprkos krajnje negativnim iskustvima doskorašnjih ratnih sukoba, rekao je Bradić na otvaranju.

Po njegovim rečima, ta složena iskustva, kao i činjenica da u susednim državama živi znatan broj pripadnika sada manjinskih zajednica, nameću se kao prednost za normalizaciju naših odnosa u budućnosti. Ovaj festival je potvrda i garancija jedne takve nove mogućnosti.

Gradonačelnik Užica Jovan Marković rekao je da je ovaj festival veliki ponos za Užičane, i da će ovih dana ovaj grad biti prestonica kulture ne samo Srbije, nego i Balkana.

A onda je zavesa podignuta i pozorišna čarolija je počela. Pred publiku je izašao ansambl Satiričnog kazališta „Kerempuh” iz Zagreba sa predstavom „Metastaze”, nastaloj po istoimenom romanu zagrebačkog lekara Ive Balenovića, objavljenog pre dve godine, u režiji, dramatizaciji i scenografiji Borisa Svrtana. Igrali su po jednu ili više rola Mario Mirković, Vilim Matula, Hrvoje Kečkeš, Tarik Filipović, Mia Begović, Branka Trlin, Elizabeta Kukić i drugi.

Puna tri sata, u dva čina, slagane su kockice katkad mučne i teške, a češće humorom ispunjene priče o životnim nevoljama jedne zagrebačke grupe mladića, „škvadre” iz predgrađa. Nesnalaženja u poratnoj stvarnosti, turobne svakodnevice iz koje junaci traže izlaz u birtiji, alkoholu, drogi, brutalnosti. Nesređen život izvrnutih vrednosti pod teretom prošlosti i generacijskog jaza, pod slikama Tita i Pavelića, koje, posle svega, i jedna i druga, završavaju bačene na pod. Kao što se, na kraju priče, tragično završavaju i sudbine tih mladih ljudi, poniženih, zaboravljenih, iz razorenih porodica. Sve uz poruku promašenosti takvog življenja i tih vrednosti, pogubnog dejstva droge i alkohola, besmislenosti mržnje i podela...

Rečju, vešto ukomponovana predstava, univerzalnog značenja za predgrađe ma kojeg grada u državama ovog regiona. A sjajno prihvaćena od užičke publike, kojoj ni dugo trajanje nije omelo pažnju. Sa odličnom Svrtanovom režijom, koji je pronašao meru i napravio zanimljiv komad, vrcav duhom i porukama, a istovremeno zanimljiv za publiku, posebno za mlade. Glumačko umeće naročito su iskazali Hrvoje Kečkeš u ulozi Kize, Vilim Matula kao Krpa, Tarik Filipović kao Mrtvi.

– Ovaj komad živo zaseca tkivo hrvatskog društva, satirom hirurški reže društvene probleme. Budući da se rat u Hrvatskoj događao više nego na vašem području, teško je bilo ranije o ratu progovarati dok su rane bile sveže. Eto, došlo je vreme i za to, pa sam želeo da se suočimo s prošlošću, bacimo i Tita i Pavelića na pod, duhovno se oslobodimo toga. Da pošaljemo dovoljno snažnu poruku kojim putem ne treba ići. I svaki se narod mora suočiti s tom katarzom – kazao je u uobičajenom razgovoru sa akterima posle predstave reditelj Svrtan.

Po rečima glumice Mie Begović, postoji izlaz iz života kakav predstava oslikava.

– Naš izlaz je umetnost, nešto što je kreativno. Moja kćer je bila na ovoj predstavi, pa zatim dovela i svoje frendove i frendice. Znate, oni slušaju folk, u Hrvatskoj se jako sluša folk, ali gledaju i ovu predstavu i čitaju „Metastaze” – kazala je Mia Begović.

Sinoć je, kao drugi po redu na festivalu, nastupilo Jugoslovensko dramsko pozorište iz Beograda sa predstavom „Barbelo, o psima i deci”, u režiji Dejana Mijača.