Ratovi današnjice su verski

Čuvena izdavačka kuća „Rutlidž”, osnovana u Londonu 1836. godine, čiji ogranak deluje i u SAD, upravo je štampala knjigu profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miroljuba Jevtića pod naslovom „Kad se susreću religija i politika”. Izdavač podseća da je profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, trenutno ambasador Srbije u Kongu, tvorac naučne discipline „Politikologija religije”, koja je stvorena u Beogradu. Tako se istoimeni predmet na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, koji je osnovao Jevtić, prelio na svetske univerzitete i intelektualnu produkciju.

– Da, ta knjiga je nastala kao rezultat velike međunarodne konferencije, koja se već redovno održava na FPN-u pod naslovom „Politikologija religije – prva i druga”, s obzirom na to da je reč o dvogodišnjoj konferenciji. Ovo poslednja, održana u Beogradu, bila je četvrta. Knjigu smo priredili ja i moj asistent, sada već vanredni profesor, dr Marko Veković. „Rutlidž” nam je ukazao čast da je uvrsti u svoju biblioteku „Rutlidžove studije o religiji i politici”.

Rat je najveći problem svetske politike. Jedna od teza je da su ratovi koji se danas vode u svetu očigledno verski motivisani, a politikologija religije se bavi razumevanjem verske prirode rata i trudi se da pronađe rešenja koja će neutralisati sukobe. Kako stoje stvari, ova nauka je jedna od najvažnijih društvenih nauka?

Više je nego očigledno da je najveći ratni sukob današnjice – rat u Gazi. A on je verski i za jedne i za druge. Počeo je kao „Poplava Al Aksa”, kao osveta Hamasa za povredu trećeg svetog mesta islama, pomenute džamije, a verske jevrejske partije koje vladaju Izraelom odgovorile su pravdajući svoju akciju božjom naredbom. Jasno je da je to verski rat.

Drugi ozbiljni sukob u Ukrajini ima na prvi pogled sekularni karakter. Ali, u stvari se radi o napadu Zapada preko Ukrajine na pravoslavlje. Tako dolazimo do zaključka koji ste dali.

Da li to znači da su Srbija, Beograd, Beogradski univerzitet, odnosno FPN, bez ikakvog preterivanja, postali svetski centar politikologije religije?

Šta bi drugo moglo da znači? Amerikanci, odnosno Englezi vladaju svetskom kulturnom produkcijom. Tako i proučavanjem odnosa religije i politike. Kada izdavačka kuća sa 188-godišnjim iskustvom u štampanju naučnih knjiga formira biblioteku namenjenu proučavanju političkog značaja religije i u jednoj od svojih publikacija konstatuje da je naučna disciplina koja se rodila iz ovog istraživačkog polja nastala u Srbiji, a ne na Harvardu, Prinstonu, Jejlu ili Oksfordu, onda je to dokaz za takvu konstataciju. Politikologija religije je ne samo nastala u Beogradu nego je i najrazvijenija u našem glavnom gradu. Proučava se na osnovnim studijama FPN-a, ima specijalni master program „Politikološke studije religije”, zatim kurs na doktorskim studijama „Politička uloga religije u 21 veku”. Ima prvi naučni časopis na svetu na engleskom jeziku, koji se bavi ovom naukom formiranom 1993. godine. Zato je sasvim logično da se oni istraživači koji se bave ovim poljem trude da svoje zaključke predstave tamo gde će biti vidljivi i eventualno citirani. Jer, svi istraživači pišu da bi bili prepoznatljivi po svojim rezultatima, da bi stekli pravo da ih ljudi nazivaju pametnim i mudrim. Ako su oni izabrali da svoje radove objave na naučnoj konferenciji u Beogradu, onda to samo znači da ga priznaju za bolji i značajniji od drugih. I nisu se prevarili. „Rutlidž” ovom knjigom potvrđuje da im je procena ispravna. Jer ko bi drugi bolje recenzirao radove iz jedne nauke od njenog osnivača.

Imajući u vidu da je moderna nauka na Balkan stigla iz evropskih centara poput Beča, Pariza, Berlina ili Moskve, deluje li vam ovo kao veliki uspeh srpske nauke? Nijedna od modernih naučnih disciplina koje se proučavaju na regionalnim univerzitetima nije nastala na Balkanu, uključujući veliku Tursku, već je doneta iz sveta.

Ovo je najveći prodor balkanske društvene, pa i prirodne nauke u planetarni svet. Da sam neskroman, rekao bih čak posle starogrčke filozofije: Sokrata, Platona, Aristotela... Istina je neumoljiva. Svi koji se u svetu čak i površno bave odnosima religije i politike priznaju beogradsku školu „Politikologije religije” kao dominantnu.

Sigurno je da svetske istraživače privlači činjenica da se „Politikologija religije” zasniva na najtvrđoj činjeničnoj podlozi.

Gola činjenica jedini je osnov ove nauke. Ona za razliku od gore pomenutih univerziteta, zabranjuje političku korektnost. I činjenicu, kakva god da jeste, pretvara u čelični stub, sve dok je eventualno ne sruši druga činjenica koja argumentovano dokazuje da srušena nije tačna. Moto časopisa i čitave nauke o kojoj pričamo je stav gurua engleskog liberalizma Džona Stjuarta Mila, koji je kazao: „Nikada ne možemo biti sigurni da je mišljenje koje želimo da ugušimo pogrešno. Pa čak kad bi u to bili potpuno uvereni, ugušiti ga bilo bi zlo.” Ili, što je još preciznije izrazio Noam Čomski: „Ako nismo za slobodu mišljenja koja uključuje i reči čoveka koga se gadimo, onda to znači da nismo za slobodu mišljenja uopšte.”

Dakle, to je razlog zašto naučnici i istraživači dolaze iz SAD, Velike Britanije, sa Filipina, Zimbabvea, Nigerije u Beograd, gde na skupovima koje organizujete izlažu svoje stavove.

To je isključivi razlog. Zato časopis „Politikologija religije” uspeva da oko sebe okupi krem de la krem svetske nauke. Poledajte bilo koji od brojeva. Recimo, „Al Kaida, Talibani i ISIS u uporednoj perspektivi”. Takav skup specijalista za tu temu ne mogu da okupe ni CIA, FBI, Mosad, MI 6, BDN i FSB. Oni svi zajedno ne mogu da skupe istraživače, koji su za džabe pristali da svoj mukotrpni rad izlože u „Politikologiji religije”. Zato ne isključujem mogućnost da pomenute tajne službe veoma pažljivo čitaju i proučavaju naše publikacije.

Interesantno je da za vas pišu pripadnici svih religija, uz samo jedan uslov: da imaju priznat naučni integritet. Posebno su prisutni naučnici muslimanske veroispovesti.

Tačno. Najznačajniji muslimani iz centralnih islamskih prostora se otimaju da pišu za „Politikologiju religije”! Pomenuti broj, posvećen Al Kaidi, pisali su sve sami muslimani sa dualnim obrazovanjem, islamskim i zapadnim. Oni odlično vladaju engleskim jezikom, a još bolje arapskim. Osnovno pitanje je: da li bi neko svoj rad dao na naučnu proveru nekome u čije intelektualno poštenje ne veruje? Odgovor je poznat, normalno da ne bi. Oni to poveravaju „Politikologiji religije” zato što ne sumnjaju u sposobnost njegovog glavnog urednika da stručno proceni njihov tekst i veruju da neće biti pristrasan, zato što nije musliman. Ljudi kod nas ne znaju da sam muslimanskoj svetskoj intelektualnoj eliti iz najtvrđih islamskih prostora više potreban ja, nego mnogi njihovi univerziteti i naučni centri društvenih nauka. Pitaćete, kako je to moguće?

Da, naravno.

Odgovor je jednostavan. Za više od milijardu muslimana (kaže se da ih ima dve milijarde, ali ja u to ne verujem), „Politikologija religije” je najvažniji prozor u svet koji im daje jedan objektivan časopis, kakvih u svetu političke korektnosti više nema. Politička korektnost je sahranila nauku, a kada se naučno mišljenje i debate uklone sa scene ili još gore, kada se omalovažavaju, svet postaje ovakav kakav je danas. Na ivici globalne ratne apokalipse.