Sjaj srpskog blaga

Kada se inženjer „okrene“ slikarstvu ili spisateljstvu, uvek se upitamo – zašto. Gospodin Pajić je za to imao više nego dobar razlog. Za njega je bio sudbonosan susret sa knjigom Aleksandra Deroka „Srpska srednjevekovna monumentalna arhitektura“. Fasciniran onim što imamo a uglavnom malo poznajemo, postao je svestan svog pravog životnog cilja – da ostvari izdavačko-izložbeni projekat „Riznica srpske duhovnosti“, koji bi na razumljiv i dopadljiv način, rečju i slikom, približio svima koji to žele naša blaga – manastire, svetinje, crkve...

Ruku na srce, od inženjerskog posla oduvek su ga više privlačili istorija, filozofija, psihologija... Poželeo je i da svom daru za slikarstvo, koji je dotad u njegovom životu „svirao drugu violinu“, nameni glavnu ulogu – ali sve to nije bilo dovoljno. Zato je, zajedno sa kolegom, takođe mašincem Predragom Jovanovićem, osnovao Udruženje „Riznica srpske duhovnosti“, a potom je morao da se uputi u tajne štamparskog posla, da po bibliotekama kopa upoređuje oskudne podatke o našim hramovima. Časove slikarstva uzimao je privatno, a završio je i školu za marketing. Sakupljao je znanje, rasla je energija, a onda su usledili i rezultati. Precizne i verne slike naših najstarijih i najvrednijih crkava i manastira, rađene akvarel tehnikom, koja je bliska fresko slikarstvu, nastale su 1996. Ukupno – 262. Sve ih je, lepo opremljene i uramljene, poklonio Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da kao stalna izložbena postavka budu na radost i uživanje onima koji žele da, gledajući crteže starih mapa iz različitih perioda naše prošlosti i slike naših svetinja, „prošetaju“ sopstvenom istorijom. Postavka je stalno locirana u manastiru Soko.

(/slika2)Tekstove za monografije Pajić je počeo da piše tri godine kasnije, a završio u junu ove godine. Prva monografija je posvećena našoj najvećoj i najstarijoj svetinji – manastiru Hilandar, zadužbini Stefana Nemanje i njegovog sina Svetog Save. Luksuzno opremljena knjiga o ovoj jedinoj monaškoj republici na svetu bila je finansijska potpora ljudima u Udruženju da nastave sa započetim planovima.

– U noći kada je goreo Hilandar, oka nisam sklopio – priseća se Pajić. – Ujutro sam u glavi imao spremno sve – kompletnu tematsku celinu od šest monografija, osmišljenu do poslednjeg detalja...

Veliku pomoć Udruženje je dobilo od episkopa šabačko-valjevskog Lavrentija, koji ih je povezao sa vrhunskim autoritetima iz oblasti koja ih je zanimala. Dobili su blagoslov, i to „sa obe ruke“, kako im je rekao, od patrijarha Pavla, što je predstavljalo jak vetar u njihova krila.

Na nedavno završenom Sajmu knjiga predstavljena je celokupna edicija. Druga knjiga obuhvata dolazak Srba na Balkan, nastanakprvih srpskih kneževina, svetinje Stare Raške iz vremena Nemanjića i njegovih naslednika – Đurđeve stupove, Studenicu, Žiču, Mileševu, Sopoćane...

Treća knjiga obuhvata period srednjovekovne Srbije iz vremena kralja Milutina i Stefana Dečanskog i careva – Dušana i Uroša Nejakog. O slavi ovog svetlog perioda naše istorije u kojem se srpska država širila ka jugoistoku svedoče Gračanica, Bogorodica Ljeviška, Pećka patrijaršija, Matejča...

Obnova srpske srednjovekovne države u vreme kneza Lazara Hrebeljanovića i još veći uspon tokom vladavine njegovog sina despota Stefana Lazarevića, tema su četvrte monografije u kojoj su opisani i oslikani hramovi manastira Ravanice, Manasije, Kalenića, Koporina. Naravno, i crkve Lazarice.

Peta monografija prati težak period Srbije posle pada Smedereva 1459, i napore crkve da duhovno objedini Srbe rasute po širokom prostoru Balkana posle gašenja loze Brankovića. Svedoci ovog vremena su brojni manastiri po „plišanim“ padinama zelene Fruške gore, ali i Grabovac u Mađarskoj, Orahovica, Žitomislić, Ostrog, Tronoša...

(/slika3)Burni period od seobe Srba na sever 1690. pa sve do današnjih dana, smenjivanje kneževine kraljevinom, pokušaj ujedinjenja Slovena, žestoki svetski ratovi, tema su šeste monografije. Svedoci ovog dugog i dramatičnog razdoblja su i sentandrejske crkve, zadužbine Karađorđa i kneza Miloša, ali i mlađi duhovni svetionici – manastir Lelić vladike Nikolaja, manastir Sveti Sava kod Čikaga, Sveti Nikolaj srpski na Sokolu, hram Sveti Sava na Vračaru.

U „Riznici“ se nadaju i gradnji čvršćih kulturnih i duhovnih mostova između matice Srbije i srpske dijaspore. Cilj im je i da našem čoveku knjigama koje se rado listaju i lako čitaju pokažu da je naše duhovno i materijalno graditeljsko blago tako veliko, moćno i neprolazno da njime može svim srcem da se ponosi...

Ko ne razume prošlost, ni u budućnosti nema šta da traži, a da bismo je razumeli, moramo je dobro poznavati. Prilikom prvog susreta dr Slobodan Mileusnić, jedan od recenzenata edicije, rekao im je „Deco, vi sa ovim morate poći u narod, morate misionariti...“

I – oni su spremni.