Đorđa Meloni zaratila sa medijima

Premijerka Đorđa Meloni ima sve veći problem sa italijanskim medijima, a posredno i sa Briselom.

Dok iz Evropske unije i evropskih kontrolnih tela sve glasnije upozoravaju na „narušeno zdravlje” medijskog prostora, iz palate Kiđi u Rimu stižu uveravanja kako je sa slobodom štampe sve u najboljem redu i da takve neistine namerno šire levičarska glasila.

Otkako je krajem jula objavljen izveštaj Evropske komisije o vladavini prava za 2024. Godinu, u kojem se izražava zabrinutost za slobodu štampe, u Italiji se ne stišava bura. Melonijeva pokušava da ubedi javnost, ali i Ursulu fon der Lajen da su takve tvrdnje zasnovane na lažnim činjenicama. Dodatni jaz između vlade i medija izazvao je godišnji izveštaj Reportera bez granice o slobodi štampe u svetu. Italija je ove godine na toj rang-listi pala za pet mesta. Tako se ova članica EU sada nalazi na 46. mestu, a među evropskim zemljama iza nje su samo Poljska, Mađarska, Albanija i Grčka.

Tokom nedavne posete Pekingu Melonijeva je poručila kako kritičke primedbe na stanje medijskih sloboda u Italiji nisu stigle od same Evropske komisije, već od „nekih zainteresovanih strana”.

„Ko su ti akteri?” upitala je Đorđa Meloni, odmah navodeći kao odgovorne tri prolevičarska glasila: „Domani”, „Fato Kvotidijano”, „Republika”.

Melonijeva je poslala pismo predsednici komisije Ursuli fon der Lajen u kojem se požalila na izveštaj, s porukom da su ocene iznete u ovom dokumentu odraz namerno plasiranih neistina. Sloboda informisanja nije ugrožena u Italiji i vlada se nije mešala u rad javnog nacionalnog emitera RAI, tvrdi Melonijeva. Premijerka objašnjava kako je sve to „maslo” levice koja pokušava da dobije spoljnu pomoć jer je tužna zato što ne može da koristi RAI kao svoj partijski servis.

Odbacivanju optužbi da vlada podriva slobodu informisanja pridružio se i ministar inostranih poslova Antonio Tajani. Njegova partija Forca Italija deo je Evropske narodne partije (EPP), kojoj pripada i Ursula fon der Lajen. Tajani tvrdi da u Italiji nije bilo kršenja slobode štampe jer „svako govori šta hoće”.

Opozicija je odmah uzvratila optuživši italijansku vladu za cenzuru i partijsko korišćenje javnih medija pod njenom kontrolom, posebno RAI. Glavni sindikat nacionalnog emitera, Usigrai je nedavno pozvao na štrajk zbog situacije u RAI-ju.

Urednicima medija, koje je Melonijeva javno prozvala, smeta što je provladin desničarski list „Đornale” sastavio praktično „crnu listu” novinara koji navodno rade protiv italijanske vlade. „Ušli smo u novu, opasniju fazu”, rekla je Frančeska de Benedeti, viša urednica lista „Domani”, za portal „Politiko”, dodajući kako se sada nepodobni novinari opisuju kao agresori: „Prikazani smo kao neprijatelji, a problem je što to otvara put kampanji mržnje.”

Italijanski sindikat novinara poručuje da koncept „anti-Melonijinih novinara”, koji promovišu pojedina glasila previše podseća na pravljenje „crnih lista”, što je neprihvatljiva praksa koja nas, nažalost, još uvek vraća na početak ‒ ka neliberalizmu koji bi neki želeli u Italiji.

Uprkos tvrdnjama iz vlade kako je sve u najboljem redu, evropski mehanizam „Brzi odgovor na slobodu medija” (MFRR), dokumentovano je utvrdio da je porastao broj incidenata kao što su fizički napadi, uznemiravanje ili psihičko zlostavljanje novinara, napadi na imovinu, cenzura otkako je vlada Melonijeve pre nepune dve godine preuzela dužnost. Između oktobra 2022. i juna 2024. prijavljena su 193 incidenta, u odnosu na 75 u prethodna 22 meseca. Više od četvrtine incidenata se odnose na postupke državnih ili javnih zvaničnika.

„Trenutno u Italiji nema prostora za kritičko novinarstvo, jer čim iznesete kritičke ideje postajete meta verbalnih napada i kampanja klevetanja, koje uglavnom pokreću oni koji imaju političku moć”, navodi MFRR.

Grupe za slobodu medija pozvale su Evropsku komisiju da intenzivira svoje napore i ojača svoju ulogu u zaštiti slobode medija, ne samo u Italiji već u celoj Evropi. Urednica u glasilu „Domani” Frančeska de Benediti nije optimista da će Brisel reagovati na gušenje medijskih sloboda: „Evropska komisija se pretvarala da ne vidi, kao što je to uradila sa Orbanom. Sada pravi istu grešku sa Melonijevom”, ističe De Benedeti.