Čekajući otkup....

KRUPNI PLAN

Knjige od izdavača u biblioteke stižu sa zakašnjenjem većim od godinu dana i time su oštećeni ne samo čitaoci, kojima je uskraćena mogućnost da dođu do najnovije književne produkcije, već i sami izdavači. Ministarstvo kulture sprovodi otkup knjiga od izdavača za biblioteke upravo iz tih razloga, da finansijski podrži izdavače i da osavremeni i obogati bibliotečke fondove. Mora se priznati da su i sada iznevereni ovi principi, zbog toga što su izdavači svoje predloge izdanja još u martu dostavili Ministarstvu kulture (od 2. februara do 4. marta 189 izdavača na konkurs je poslalo predloge 4.484 izdanja), a komisija Ministarstva kulture u sastavu: Milan Bjelogrlić, predsednik, i članovi Bogi Mitić, Miroslav Aleksić, Jovan Jovanović i Branislav Maričić, načinila je širi izbor od 2 533 knjige. Zatim, tek sredinom avgusta bibliotekari treba da se izjasne o knjigama sa ovog šireg spiska, koje im je dostavilo Ministarstvo kulture, a izuzetno vredna dela označena su zvezdicom, što je obavezna preporuka komisije. Reč je o izdanjima iz 2023. godine, i uz sve procedure; dostavljanje spiska knjiga koje su bibliotekari izabrali nadležnoj komisiji, a zatim i isporuku knjiga bibliotekama, biće dobro da se sve završi do kraja ove godine. Izdavačima će novac biti raspoređen iz budžeta od 100 miliona dinara, a već početkom sledeće godine treba slati predloge za ovogodišnja izdanja... Posetioci biblioteka moći će da čitaju dela Juna Fosea, aktuelnog dobitnika Nobelove nagrade za književnost, tek krajem ove godine, a već u oktobru biće izabran novi dobitnik ovog priznanja. Početkom ove godine Stevo Grabovac dobio je prestižnu Ninovu nagradu, a njegova knjiga još nije stigla u biblioteke. Komisija jeste označila ove autore obaveznom zvezdicom za otkup, ali nedavno je Zadužbina Ive Andrića u Beogradu oštro reagovala zbog toga što Kritičko izdanje dela Ive Andrića, našeg jedinog nobelovca, nije dobilo tu zvezdicu i nije se našlo na obaveznom spisku za otkup, upućenom bibliotekama, iako je prethodnih godina Ministarstvo kulture dosledno preporučivalo Andrićeve knjige. Prošle godine izašle su dve obimne knjige Andrićevih eseja, od kojih je većina prvi put objavljena u hronološkom rasporedu, i po ovoj odluci te knjige neće doći do čitalaca. Velika je važnost Kritičkog izdanja Andrićevih dela za srpsku kulturu i nauku, i zbog toga što se na taj način u potpunosti utvrđuje Andrićevo autorstvo, njegovo opredeljenje da piše na srpskom jeziku i da pripada srpskoj književnosti. Zanimljivo je da je zvezdicom na ovom spisku nadležne komisije obeležena jedna studija o Andriću, kao izuzetno važno delo, ali njegovi eseji iz Kritičkog izdanja – nisu. Neke knjige o značajnim ličnostima naše kulture nisu uvršćene ni u širi izbor komisije, a među njima je i delo o dobrotvorki Kristi Đorđević, čija ličnost, gotovo zaboravljena, povezuje dva sistema predratne i Jugoslavije posle Drugog svetskog rata.