„Svetlost" će utrnuti u decembru
Од „карте више” до пројекција за петоро гледалаца: сала биоскопа „Светлост”
Smederevo – Bioskop „Svetlost“ nekada je bio glavno mesto za okupljanje svih generacija, a Smederevci još pamte nepregledne redove ispred blagajne, kada se tražila karta više, a rezervacije za pojedine filmove planule bi i nekoliko dana pre projekcije. Na sceni bioskopske sale nastupale su i brojne amaterske i profesionalne pozorište trupe, a pevali su ovde i Zdravko Čolić, Maja Odžaklijevska, Kemal Monteno, „Leb i sol”...
Gužve, čak i poneka tuča, čuveni „tapkaroši“ i neizbežni prodavci semenki i kikirikija bili su svakodnevna slika pred ovim hramom sedme umetnosti. Šezdesetih i sedamdesetih godina, bioskop je posećivalo i do 400.000 gledalaca godišnje, prikazivalo se više od 500 filmova, a dnevno je bilo po četiri projekcije. Iako su u međuvremenu drvene stolice zamenjene udobnijim sedištima, kraj osamdesetih označio je početak bioskopske krize, pa je lane poseta dostigla najnižu tačku: čitave 2007. prodato je tek oko 4.000 ulaznica.
No, ni to nije bio kraj propadanja. Poslednjih meseci, dešavalo se da danima ne bude prodata nijedna ulaznica, ili bi se film, u „boljem slučaju”, prikazivao za petoro gledalaca. Kasa „Svetlosti” je počela da služi za sakupljanje prašine, a od decembra će paučina prekriti i – projektor. Samo za nijansu je bolje stanje u bioskopu Centra za kulturu koji radi od 1981. godine. Tek poneki gledalac navrati. Jedino su posećene domaće premijere, kada gostuju glumci.
– Teška srca, bili smo primorani da donesemo odluku o zatvaranju bioskopa jer je prošle godine napravio gubitke od milion i po dinara. Haos u oblasti kinematografije doveo je do piraterije i ilegalnog tržišta, neovlašćenog prikazivanja filmova na raznim televizijama, a deo krivice snose i distributeri – kaže za „Politiku“ Dragan Gergulov, direktor Radničkog univerziteta u čijem sastavu posluje bioskop „Svetlost“.
Bioskopska sala trebalo bi da postane multimedijalni klub sa tematskim programom. Plan je da se na bioskopskoj bini odvija šarolik program, od kabaretskih predstava, preko monodrama, džez i evergrin koncerata, do druženja sa poznatim ličnostima. Ali, novca za neophodnu adaptaciju i prenamenu prostora nema. Zato je odlučeno da se pronađe strateški partner ili zatraže sredstva od resornog ministarstva. U međuvremenu, po Smederevu se priča da će bioskop biti prodat u bescenje nekom od lokalnih biznismena, budući da se radi o atraktivnom prostoru u samom centru grada.
– Za sada nije bilo zvaničnih ponuda, niti razgovora sa eventualnim partnerima, a priča o prodaji jednostavno ne stoji, budući da zakonom nije regulisana mogućnost prodaje ustanova u kulturi – tvrdi Gergulov.
Od nekadašnjih petnaest bioskopskih radnika koji su „padali s nogu“ od posla, ostalo je samo četvoro. Sa tugom i setom prisećaju se prohujale kinematografske groznice:
– Svaka dva-tri dana pucalo je staklo na blagajni, od tiskanja silnih gledalaca koji su satima stajali u redu. Kada sam to rekla direktoru, on mi je odgovorio: „Neka puca, samo neka bude ovoliko ljudi“ – seća se blagajnica Jasmina Milivojević, koja je četvrt veka provela u biletarnici.
– Bilo je to divno vreme kada su se ljudi družili, ovde su se uz ljubavne priče sa platna osvajala ženska srca, rađale se i mnoge ljubavi. Danas, nažalost, deca ne znaju šta su čari bioskopa, filmove gledaju na kompjuterima ne znajući da su neki specijalno pravljeni za veliko platno – dodaje Jasmina.