Mirovni pregovori sve su dalji

Dešavanja u ruskoj Kurskoj oblasti, iznenadna ofanziva ukrajinske vojske na prostore za koje se verovalo da su dovoljno daleko od prve linije bojišta, uništavanje infrastrukture, ugrožavanje nuklearne elektrane u regionu Zaporožja, vratila su nas u stvarnost najvećeg evropskog rata u 21. veku. Prema dostupnim izveštajima, Ukrajinci su uspeli da prodru čak 30 kilometara u dubinu teritorije Rusije, da zauzmu nekoliko važnih punktova i nateraju ruske komandante da tamo, pod hitno, upute dodatne vojne snage.

Kako prenose ukrajinski izvori, plan o upadu na teritoriju Ruske Federacije držan je u strogoj tajnosti. Nakon meseci povlačenja pred naletima protivničke armije na istoku zemlje, otvoren je sasvim novi front, ovaj put sa protivnikove strane granice. Osnovna zamisao bila je da se poremeti svakodnevno napredovanje neprijatelja i osokole narod i vojska, koja se u njegovo ime bori. Ukrajinski šef države Volodimir Zelenski oglasio se tek petog dana po otpočinjanju ofanzive kratkim saopštenjem u vezi sa raportom koji mu je predao glavnokomandujući armije Aleksandar Sirski.

U svega nekoliko dana Ukrajinci su uspeli da zauzmu prostor uporediv po veličini sa svime što su Rusi osvojili tokom 2023. Na tome se nije stalo, bitka i dalje traje. Situacija na terenu postala je još delikatnija. Broj izginulih vojnika dramatično je porastao, kao i materijalna šteta. U igru je ubačeno najsavremenije naoružanje, čeka se i prva akcija američkih lovaca F-16.

Komentari zvaničnika sve su suvoparniji, pa čak i izostaju. Ipak, prema rečima ukrajinskog parlamentarca Oleksija Gončarenka, „ovo je efikasniji način da se dođe do pregovora nego stotine međunarodnih mirovnih skupova. Kada je Rusija primorana da se bori na sopstvenoj teritoriji, kada su ugroženi njeni građani, nema boljeg načina da se okrenu pregovorima”. Sa druge strane, ovo je pokušaj da se, barem u određenoj meri, olabavi pritisak na onim delovima ratišta na kojima su ukrajinske snage u defanzivi.

Sve inicijative o mirovnim pregovorima između Kijeva i Moskve pokazale su se, u ovom trenutku, kao – jalove. Širenje vojnih operacija ne samo da je onespokojilo one koji se zalažu za prestanak ratovanja već je unelo novi nemir u sve koji su u ovaj sukob upleteni – od najbližih komšija pa do evropskih saveznika bilo jedne, bilo druge strane.

Teško je verovati da su razlozi za ukrajinsku akciju isključivo vojne prirode. Pre će biti da je pravi cilj održavanje nedefinisane situacije još neko vreme, tačnije do odluke američkih birača na predstojećim predsedničkim izborima. Sa druge strane, ovo bi moglo da znači i da Volodimir Zelenski, ma koliko bio nelegitiman lider, želi da sabere još poneki adut pred predstojeće konačne razgovore o kapitulaciji. Ne bi trebalo smetnuti s uma ni činjenicu da se u Evropi, na kratko zabavljenoj olimpijskim igrama, život ponovo vraća „u normalu”, šta god pod time podrazumevali.

Važno je svakako imati na umu i činjenicu da su ruske tajne službe ponovo stavljene u defanzivu. Nereagovanje na pripremu jedne tako obimne vojne operacije svakako zaslužuje pozornost. Da li su se u Moskvi opustili prepuštajući ratna zbivanja svakodnevnoj rutini, ili je u pitanju nešto složenije, ostaje za analizu. Jer takvi propusti koštaju i u ljudstvu i u materijalnim dobrima.

Svet je na dešavanja u Kurskoj oblasti reagovao prema očekivanjima. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko odmah je izdao naredbu svojim tenkovskim jedinicama da se vrate na granicu sa Ukrajinom, Amerikanci su odlučili da odvoje još nekoliko stotina miliona dolara kako bi pomogli režimu Zelenskog, Evropljani, i dalje, klimaju glavama.

Ipak, ono što je najvažnije, pregovori o zaključenju kakvog-takvog mira, ili primirja, stavljeni su ad akta. Ne treba ni sumnjati da će njihovo novo oživljavanje zahtevati i nove analize događaja na terenu, uključujući i pretnje nuklearnoj elektrani u Zaporožju, inicirati nova diplomatska sučeljavanja, omogućiti dodatne ucene sa obe strane, povećati pritiske međunarodne zajednice... Same borbe, međutim, neće jenjavati. Uostalom, prema izveštajima sa terena, obe vojske su se uveliko bacile u kopanje rovova sa očiglednom namerom da na sadašnjim linijama sukoba ostanu još neko vreme.

Ukrajinski upad na rusku teritoriju svakako treba posmatrati kao korak unazad u pokušajima da se vrati mir u centralni deo Evrope. Za pretpostaviti je da sadašnji događaji neće ključno uticati na okončanje ratnih operacija, ali svakako unosi dodatnu nervozu kod svih onih koji u njima učestvuju. I vraća mirovne inicijative za nekoliko dobrih koraka unazad.