Pa­kle­ne vru­ći­ne va­lja­ju samo za lubenice

Ba­nat­ski Bre­stovac – Od svih po­vr­ta­ra je­di­no pro­iz­vo­đa­či bo­sta­na u ju­žnom Ba­na­tu tr­lja­ju ru­ke,jer su nji­ho­ve lu­be­ni­ce i di­nje do­če­ka­le vru­ći­ne i bar za sa­da bri­ge ne­ma, tvr­di brač­ni par Man­di­lo­vić iz Ba­va­ni­šta. Oni za­sa­de ima­ju u Ba­nat­skom Bre­stov­cu. Njih su ne­sno­sne vru­ći­ne ob­ra­do­va­le na­kon se­ri­je obil­nih ki­ša, pro­ša­ra­nih s ne­ko­li­ko ne­po­go­da, ko­je su po­go­di­le ovaj kraj baš ka­da je pri­sti­gao pr­vi ovo­go­di­šnji rod.

„Sa­mi pro­iz­vo­di­mo ra­sad, ko­ji je na po­lje sti­gao sre­di­nom apri­la, ali pr­vi rod u dru­goj po­lo­vi­ni ma­ja nam je go­to­vo pro­pao jer je bi­lo hlad­no. To što je bi­lo ve­o­ma ra­no bi­lo i to­plo, pa po­tom mno­go ki­še, re­klo bi se da je ide­al­no, ali baš je su­prot­no. Lu­be­ni­cu u tim slu­ča­je­vi­ma na­pa­da­ju bo­le­sti i list se ošte­ti, pa mo­ra­mo pre­ven­tiv­no da pr­ska­mo, a sve za­jed­no do­vo­di da ne­ma ni ro­da. Ove go­di­ne smo se mno­go vi­še na­mu­či­li da iz­ne­se­mo rod. Ni­su nas za­o­bi­šla ni ne­vre­me­na, ka­da je bo­stan bio ma­li, a na otvo­re­nom je, pa tu ne mo­žeš ni­šta. Za­to još ima ko­ma­da sa ošte­će­nji­ma ko­re, ali to kva­li­te­tu ne sme­ta”, ka­že za „Po­li­ti­ku” Jo­van­ka, iz po­ro­di­ce Man­di­lo­vić, po­red su­pru­ga Zo­ra­na i si­na Lu­ke, ko­ji se či­ta­vog da­na ba­ve lu­be­ni­ca­ma na oko po­la lan­ca i di­nja­ma na otvo­re­nom, kao i za­sa­dom na dva­de­se­tak ari pod tu­ne­lom. Tu tre­nut­no uži­va hi­brid­na sor­ta, tam­no­ze­le­ni kan­de­mir, ša­re­ni ta­li­sman i naj­po­pu­lar­ni­ja na tr­ži­štu, di­nja ana­nas.

„Iako je sve bi­lo na­o­pač­ke, rod je so­li­dan. Za­sa­di­ma bi od­go­va­ra­lo da osta­ne ova­ko sun­ča­no i to­plo, a da mi za­li­va­mo. Lu­be­ni­ca je­ste vo­de­na bilj­ka, sam ko­re­nov si­stem i de­blo su pu­ni vo­de, ali ne tre­ba joj da vo­da le­ži na po­lju, ta­ko sa­mo pro­pa­da. Za­to su ovo ide­al­ni da­ni za bo­stan”, hva­li Jo­van­ka vru­ći­ne. Kli­ma se po­me­ra ka trop­skoj, pa je ne­iz­be­žan si­stem kap po kap, ko­ji se pu­šta sva­ka tri-če­ti­ri da­na, a pro­blem su vra­ne ko­je ga bu­še. Za­to su Man­di­lo­vi­ći u se­zo­ni za­me­ne i tre­ći­nu od 2.000 me­ta­ra ka­palj­ki, ali i spoj­ni­ce, što ni­je sa­mo tro­šak, već ve­li­ki po­sao.

„Ko­pa­nje bu­na­ra je ta­ko­đe zna­ča­jan tro­šak. Na­da­mo se sa­mo da će iz­dr­ža­ti ovu omo­ri­nu, a vo­da ko­ju re­dov­no kon­tro­li­še­mo je do­bra jer do­la­zi s ve­li­ke du­bi­ne i pro­la­zi kroz pe­sak ko­ji je fil­tri­ra. Pre­ven­tiv­no smo mo­ra­li i da pr­ska­mo za­sad pro­tiv pla­me­nja­če”, do­da­je Jo­van­ka.

Mu­šte­ri­je na pan­če­vač­koj pi­ja­ci, na ko­ju Man­di­lo­vi­ći do­la­ze ra­nom zo­rom, na­kon što su do ka­sno pret­hod­nog da­na bra­li lu­be­ni­ce da bu­du sve­že, ne­ma­ju pri­med­bi na ce­nu go­to­vo du­pli­ra­nu u od­no­su na pro­šlo le­to. Ov­de se kre­nu­lo sa 100 di­na­ra, a sa­da se kre­će iz­me­đu 50 i 60 di­na­ra za ki­lo­gram, što je bi­la po­čet­na pro­šle go­di­ne, da bi spa­le na 35 di­na­ra u špi­cu se­zo­ne. No, do­da­je na­ša sa­go­vor­ni­ca, si­gur­no će do­le jer je mno­go po­vr­ta­ra pre­šlo na bo­stan i to va­ži čak i za ra­ta­re, pa je po­nu­da ve­li­ka. Ipak, pro­da­ja do­bro ide.

„Lu­be­ni­ca je zre­la ka­da ’br­ko­vi’ na vre­ži poč­nu da ve­nu i to je sig­nal za nas, a kup­ci tre­ba da bi­ra­ju pre ’žen­ske’, ko­je ima­ju ve­ći krug, ili pr­sten s do­nje stra­ne, jer su po pra­vi­lu bo­lje. Pri iz­bo­ru po­ma­že i lup­ka­nje, ali ce­lim dla­nom, ka­da lu­be­ni­ca mo­ra da od­zva­nja kao da je šu­plja. Kad vi­di­te da su tam­ni­je, to sa­mo zna­či da su vi­še bi­le u za­klo­nu od sun­ca, a ne da su zre­li­je”, sa­ve­tu­ju Man­di­lo­vi­ći, pro­iz­vo­đa­či po­vr­ća ko­je zo­ve­mo vo­ćem.