Danas je Preobraženje Gospodnje
(Фото Н. Марјановић)
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Preobraženje Gospodnje. Ovo je jedan od najvažnijih crkvenih praznika i jedan od 12 velikih Gospodnjih praznika. Upisan je u crkvenom kalendaru crvenim slovom. Posvećen je događaju kada se božanska priroda Isusa Hrista učinila vidljivom.
Prema Novom zavetu, treće godine svoga propovedanja, Isus je poveo apostole Jakova, Petra i Jovana u planinu Tavor. U toku naredne noći pokazao je svoju božansku prirodu. Njegovo lice se izmenilo i zasijalo kao sunce, a odeća postala sjajna i bela kao sneg. Iste noći se apostolima prikazaše i proroci Mojsije i Ilija i začu se glas Božiji.
Na sajtu SPC je navedeno:
– Na gori Tavoru, kao i na reci Jordanu tri godine ranije, Bog Otac potvrđuje da je Isus Sin Božji. Takođe pojavljivanje dvojice starozavetnih proroka, Mojsija i Ilije, kao Isusovih slugu, razbija jevrejsku zabludu da je Isus neki od proroka (Ilija, Jeremija,…), već se On ovim predstavlja kao Car nad prorocima. Ovim je Gospod hteo da ojača veru svojih učenika kako u nastupjućim danima Njegovog stradanja ne bi otpali od Njega. On nije poveo sve apostole, već samo trojicu najljubljenijih, zato što je znao da će Ga Juda izdati, te zato nije bio dostojan da vidi Božansku slavu Hristovu, a opet nije hteo da ga ostavi samog pod gorom da ne bi kasnije time pravdao svoje izdajstvo.
Veliki praznik
Na Preobraženje, u crkvi se osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, kao na primer jabuke. Pošto je praznik uvek u vreme Velikogospojinskog posta, takođe je propisan post.
Ovaj praznik slavi se na istoku od sedmog veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda. Janoš Hunjadi (Sibinjanin Janko) zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom sprečio je sa vojskom prodor Turaka na sever. Obojica su kratko nakon pobede umrli, prvi u Zemunu, a drugi u Iloku.
Hramova i manastira posvećenih ovom prazniku ima u Pančevu, Zagrebu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci, Ovčaru. Jedan od najupečatljivijih opisa praznovanja daje Jakov Ignjatović, opisujući proslavu u Sent Andreji (i danas se Srbi u Mađarskoj masovno okupljaju na ovaj praznik). Ponegde se održavaju i sabori, kao što je onaj u manastiru Miljkovu kod Svilajnca.