Dva pola Bele kuće

Pedesetdevetogodišnja Kamala Haris biće u prilici da dosegne ono što nije uspelo Hilari Klinton – da postane prva žena na čelu Sjedinjenih Američkih Država. Time bi zaokružila svojevrsni politički „grend slem”, budući da već ima titulu prve žene na položaju potpredsednika SAD, a pre toga je bila i senatorka Kalifornije. U predsedničkoj trci Kamala će, kao i Hilari, nositi „dres” Demokratske stranke, a suočiće se i sa istim takmacem – republikanskim kandidatom Donaldom Trampom.

Biće to okršaj dva pola, u svakom smislu – za razliku od Trampa, čija je agenda okrenuta unutrašnjim pitanjima, Harisova veruje da je osnovni interes američkog naroda da SAD ispune svoju ulogu globalnog lidera. Sledstveno tome, ona je strasni pristalica obilate pomoći Ukrajini.

Ankete predviđaju da bi Kamala Haris trebalo da probudi demokratske birače koji su bili poslednjih godina nezainteresovani, zatim žene, Latinoamerikance i ostale glasače obojene puti. Svi oni bi mogli da se snažno identifikuju s ćerkom imigranata, koji su se upoznali na protestima na Univerzitetu Berkli. Njena majka došla je iz Indije i bavila se istraživanjem raka dojke, a otac ekonomista rođen je na Jamajci. Pošto su joj se roditelji razveli dok je bila dete, majku opisuje kao zvezdu vodilju, jer je nju i sestru samohrano odgajala. Na Fakultetu Hauard diplomirala je političke nauke i ekonomiju. Doktorirala je pravo na univerzitetu u rodnoj Kaliforniji, gde je bila i predsednica Udruženja crnih studenata.

Devedesetih, dok je radila kao zamenik tužioca u okrugu Alamida, Harisova je bila u emotivnoj vezi sa 30 godina starijim Vilijem Braunom, tadašnjim gradonačelnikom San Franciska, koji joj je pomogao da započne političku karijeru. Kasnije je postala okružni tužilac San Franciska, a potom i glavni tužilac „zlatne države”.

Kamalina advokatska veština videla se čim je kao senatorka Kalifornije kročila u Vašington, pošto je bila jedna od najaktivnijih u raspravama. Njeni metodi „verbalnog rešetanja” uzdrmali su iskusne republikance poput Breta Kavanoa tokom saslušanja za potvrđivanje njegovog mandata u Vrhovnom sudu. Donald Tramp je tim povodom izjavio da joj neće zaboraviti što je „bila gadna” do te mere da je čak i on bio užasnut. Bila je dobra i u potpredsedničkoj debati pred prošle izbore, gde se suočila s Majkom Pensom, uprkos činjenici da se ovaj dugogodišnji radio-voditelj pred mikrofonom oseća kao riba u vodi.

Međutim, Kamala Haris se muči kada treba da improvizuje u debati, što je Trampov teren, a to će dodatno učiniti zanimljivim prvi TV duel dvoje predsedničkih kandidata, koji je zakazan za 10. septembar. Nema sumnje da bivši predsednik jedva čeka da svoju suparnicu podseti kako se protivila smrtnoj kazni kao okružni tužilac, da bi je potom branila kao državni tužilac. I da zagovara zabranu jurišnog oružja, a ističe da ima pištolj radi lične bezbednosti. Na sebi svojstven način, verovatno će ponovo protumačiti Kamaline pozive na okončanje rata u Gazi kao nepoštovanje prema Izraelu, iako je Kamalin muž Jevrejin. Ipak, Tramp bi morao da se pripazi ubojitih kontranapada – ne sme da zaboravi da je osuđivani prestupnik, a Harisova je uspešno krivično gonila na hiljade takvih...