Makronova postolimpijska potraga za premijerom

Posle gašenja olimpijskog plamena Pariz je predao belu zastavu s pet isprepletanih krugova Los Anđelesu i nacionalnim ponosom opijena Francuska polako se vraća u surovu realnost: političku krizu koja je nastala posle vanrednih parlamentarnih izbora.

Dvonedeljno „olimpijsko primirje” završeno je i Emanuel Makron je ponovo pod političkim pritiskom da što pre imenuje naslednika Gabrijela Atala, koji je ostao privremeno u premijerskoj stolici dok se ne završi najpopularnije sportsko takmičenje na svetu. Prema nekim izvorima bliskim Jelisejskoj palati, francuski predsednik je ipak rešio da „kupi” još malo vremena. Makron bi odluku o novom šefu vlade mogao da saopšti tek posle završetka Paraolimpijskih igara, 8. septembra.

U intervjuu za sportski dnevnik „Ekip” on nije dao nagoveštaj koga namerava da imenuje na čelu vlade, ali je poručio: „Pogrešili su svi oni koji nisu verovali u Olimpijske igre. Francuzi su ponovo otkrili da zajedno mogu da urade velike stvari.” Dodao je da se nada da će iskoristiti tu dobru volju i da premosti političke podele.

Tokom protekle dve decenije imenovanje novog premijera u Francuskoj bila je odluka s relativno malo posledica, jer je sve bilo u rukama Jelisejske palate. Ali posle vanrednih izbora, koji su iznedrili parlament u kojem nijedna stranka nema apsolutnu većinu, Peta republika se suočava s političkom nestabilnošću bez presedana.

Makron je uoči OI odbacio Lusi Kastes, kandidatkinju za premijera, koju je predložio Novi narodni front (NFP). Iako je ova šarenolika levičarska koalicija osvojila najviše poslanički mesta (193) u Donjem domu skupštine francuski predsednik ne priznaje njihovu pobedu. On smatra da nemaju pravo na premijera, jer nisu dobili apsolutnu većinu od 289 poslanika, koja je potrebna da vlada ima stabilnu većinu. U pokušaju da se izađe iz političkog ćorsokaka predsednik je pozvao Francusku da krene u izgradnju stabilne koalicione vlade po uzoru na druge evropske zemlje.

Francuski list „Mond” piše kako je Makron u potrazi za političkom figurom koja bi bila privlačna i za levicu i za desnicu. Takva ličnost bi trebala da bude pre svega vešta u političkom balansiranju kada premijer i predsednik nisu iz iste partije. Zato su veoma male šanse da se doskora nepoznata državna službenica Kastes useli u palatu Matinjon (rezidencija premijera). Uprkos velikom prodoru levice i neuspehu krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanje da se posle uspešnog zaleta na evropskim izborima dočepa vlasti, Makron veruje da je glasanje ipak iznedrilo Nacionalnu skupštinu čiji je centar gravitacije u centru ili u desnom centru.

„Potrebna nam je ličnost sposobna da razgovara s centrom, desnicom i levicom. Od socijalno nastrojene desnice do levice koja brine o redu i zakonu”, nezvanično je rekao za Rojters jedan izvor blizak predsednikovom kabinetu.

Koga god Makron bude imenovao za premijera, naći će se na teškom zadatku da u podeljenom parlamentu progura budžet za 2025. godinu, i to u trenutku kada je Pariz pod pritiskom Evropske komisije i tržišta hartija od vrednosti da smanji deficit. „Ako Makron pokuša da imenuje neku vrstu desničarske vlade, neće dobiti budžet”, poručio je Erik Kokerel, levičarski šef Odbora za finansije u parlamentu.

Za sada u javnosti figuriraju dva imena koja bi mogla da odgovaraju „foto-robotu” za novog premijera koji bi mogao da obezbedi novoj koalicionoj vladi kakvu-takvu stabilnost. Prema pisanju portala „Politiko”, među favoritima za ovu „nemoguću misiju” istakla su se dvojica kandidata: Gzavije Bertran, bivši ministar konzervativaca, i Bernar Kaznev, nekadašnji premijer, dok je predsednik bio Fransoa Oland.

Bertran, bivši ministar zdravlja i rada, pod predsedništvom Žaka Širaka i Nikole Sarkozija, koji je od 2016. na čelu severnog regiona O de Frans, uspešno se suprotstavio nadirućem talasu krajnje desnice. Kako piše „Figaro”, Gzavije Bertran je spreman da prihvati izazov ako ga Makron predloži za premijera. Ali njegova glavna mana bi bila ta što bi njegova potencijalna vlada, sastavljena od Makronove koalicije i republikanske desnice, imala nedovoljnu većinu od 213 poslanika.

Drugi mogući kandidat Bernar Kaznev je već javno iskazao svoju spremnost da se vrati u palatu Matinjon. „Nikada nisam odbio da stavim mudrost tamo gde je ludost. Ako to mora da se uradi na kolektivan način, uvek sam spreman da to uradim.”

Ako bude imenovan za premijera, zadatak ovog bivšeg socijaliste, koji je imao najkraći premijerski mandat u modernoj francuskoj istoriji, od decembra 2016. do maja 2017. godine, jeste da u vladinu koaliciju namami umerenije delove NFP-a, pre svega onih koji potiču iz Socijalističke partije.