Ne­tan­ja­hu od­lu­ču­je o ra­tu ili mi­ru

Dvo­dnev­ni pre­go­vo­ri u Do­hi, pred­sta­vlje­ni kao fi­nal­ni po­ku­šaj da se za­u­sta­vi je­dan od naj­kr­va­vi­jih bli­sko­i­stoč­nih ra­to­va od vre­me­na stva­ra­nja Izra­e­la 1948, pre­ki­nu­ti su po­sle obe­ća­va­ju­ćeg star­ta i na­sta­vi­će se u Ka­i­ru sle­de­će ne­de­lje, sa­op­šti­li su po­sred­ni­ci iz SAD, Egip­ta i Ka­ta­ra.

Do­dat­no vre­me ku­pu­je se pre sve­ga zbog izra­el­skog pre­mi­je­ra Ben­ja­mi­na Ne­tan­ja­hua ko­ji se pre dva me­se­ca „u prin­ci­pu” slo­žio sa pred­lo­gom ame­rič­kog pred­sed­ni­ka Džo­ze­fa Baj­de­na o po­vla­če­nju izra­el­ske voj­ske u tri fa­ze do pot­pu­nog na­pu­šta­nja po­ja­sa Ga­ze, oslo­ba­đa­nju Ha­ma­so­vih ta­la­ca u za­me­nu za pa­le­stin­ske za­tvo­re­ni­ke, omo­gu­ća­va­nju po­vrat­ka ra­se­lje­nih Pa­le­sti­na­ca i or­ga­ni­zo­va­nju do­pre­me ve­li­ke hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći.

Či­tav Bli­ski stok sa­da za­vi­si od od­lu­ka jed­nog čo­ve­ka ko­me je da­to do­dat­no vre­me da se od­lu­či. Pro­tiv izra­el­skog pre­mi­je­ra stvo­re­na je ši­ro­ka i neo­če­ki­va­na ko­a­li­ci­ja u ko­joj su izra­el­ski voj­ni vr­ho­vi i oba­ve­štaj­ni še­fo­vi, li­de­ri Za­pa­da, ali i vla­sti u Te­he­ra­nu. Upr­kos ra­zu­mlji­vim raz­li­ka­ma, svi oni in­si­sti­ra­ju na pre­ki­du va­tre i oslo­ba­đa­nju ta­la­ca kao jed­na­ko va­žnom de­lu spo­ra­zu­ma.

Ne­tan­ja­hu je pod sna­žnim pri­ti­skom Ame­ri­ka­na­ca da pri­hva­ti pri­mir­je, za­u­sta­vi kr­vo­pro­li­će ko­je je od­ne­lo vi­še od 40.000 pa­le­stin­skih ži­vo­ta, osi­gu­ra po­vra­tak sto­ti­nak je­vrej­skih ta­la­ca i oslo­ba­đe­nje ve­ćeg bro­ja Pa­le­sti­na­ca iz izra­el­skih za­tvo­ra i do­pri­ne­se da Iran od­u­sta­ne od uz­vrat­nog uda­ra po­sle li­kvi­da­ci­je li­de­ra Ha­ma­sa u Te­he­ra­nu.

Pred­sed­nik Baj­den već ne­de­lja­ma ne kri­je ko­li­ko je fru­stri­ran za­to što je Ne­tan­ja­hu go­to­vo usa­gla­še­nom tek­stu spo­ra­zu­ma do­dao no­ve zah­te­ve. Po­ru­čio je da će izra­el­ske tru­pe na neo­d­re­đe­no vre­me kon­tro­li­sa­ti pre­laz Ra­fa na gra­ni­ci sa Egip­tom i da će se za­o­štri­ti kon­tro­la pa­le­stin­skih po­vrat­ni­ka. Pri­ti­sku se pri­dru­žio i Do­nald Tramp, ko­ji je, sa­da je ot­krio, svom ve­li­kom izra­el­skom pri­ja­te­lju u ju­lu di­rekt­no re­kao da ubi­ja­nja mo­ra­ju br­zo da pre­sta­nu.

Isti stav po­dr­ške spo­ra­zu­mu za­stu­pa­ju i izra­el­ski mi­ni­star od­bra­ne Jo­av Ga­lant, še­fo­vi oba­ve­štaj­nih slu­žbi Mo­sad i Šin Bet i ve­ćin­ska, ma­da ne ube­dlji­va, izra­el­ska jav­nost. Ra­ni­je pri­hva­će­ni ustup­ci tu­ma­če se kao fer ce­na za za­klju­či­va­nje ta­lač­ke sa­ge ko­ja iza­zi­va sva­ko­dnev­ne de­mon­stra­ci­je po Tel Avi­vu.

S dru­ge stra­ne, Ne­tan­ja­hu je pod sna­žnim pri­ti­skom svo­jih ul­tra­de­snih part­ne­ra ko­ji sva­ki spo­ra­zum opi­su­ju kao „ka­pi­tu­la­ci­ju” i pre­te da će u slu­ča­ju pri­hva­ta­nja iza­ći iz ko­a­li­ci­je – što bi zna­či­lo pad vla­de i ve­ro­vat­ni kraj po­li­tič­ke ka­ri­je­re pre­mi­je­ra sa naj­du­žim sta­žom na vla­sti u isto­ri­ji Izra­e­la.

Nje­go­vo „ne” spo­ra­zu­mu spa­sa­va ko­a­li­ci­ju, ali zna­či pro­du­že­tak pa­le­stin­ske tra­ge­di­je, ago­ni­je pre­ži­ve­lih ta­la­ca, ali i mo­guć­nost ši­re­nja ra­ta. Ova run­da u Do­hi bi­la je pr­va od ka­ko je pro­šlog me­se­ca u Te­he­ra­nu ubi­jen po­li­tič­ki li­der Ha­ma­sa Isma­il Ha­ni­je, a iran­ski zva­nič­ni­ci su sa­op­šti­li da sa­mo spo­ra­zum o pre­ki­du va­tre mo­že da ih spre­či da, za­jed­no sa li­ban­skim He­zbo­la­si­ma, ne po­kre­nu ve­li­ku ak­ci­ju od­ma­zde za ubi­stvo ko­je se pri­pi­su­je Izra­e­lu. Izra­el od­re­đu­je sud­bi­nu je­vrej­skih ta­la­ca, ali Iran od­lu­ču­je o to­me da li će bi­ti re­gi­o­nal­nog ra­ta ili ne.

Ame­ri­kan­ci su raz­go­vo­re u Do­hi do­ži­ve­li kao ve­li­ki test svo­je di­plo­ma­ti­je. Za Do­hu su po­sla­li di­rek­to­ra CIA i iza­sla­ni­ka za Bli­ski is­tok ka­ko bi raz­go­va­ra­li sa di­rek­to­ri­ma Mo­sa­da i Šin Be­ta, še­fom oba­ve­štaj­ne slu­žbe Egip­ta i pre­mi­je­rom Ka­ta­ra. Dr­žav­ni se­kre­tar En­to­ni Blin­ken je ot­pu­to­vao u Izra­el ka­ko bi se na­sta­vi­li in­ten­ziv­ni mi­rov­ni na­po­ri. Baj­de­no­va ad­mi­ni­stra­ci­ja upu­ti­la je zna­čaj­na po­mor­ska i va­zdu­šna po­ja­ča­nja za re­gi­on, ko­ja bi se an­ga­žo­va­la u od­bra­ni Izra­e­la, ali ni­ka­ko ne bi že­le­li di­rekt­nu kon­fron­ta­ci­ju sa Ira­nom.

Iz­ve­šta­va se da je Va­šing­ton Izra­e­lu i de­le­ga­ci­ja­ma Egip­ta i Ka­ta­ra, ko­je za­stu­pa­ju od­sut­ni Ha­mas, pred­sta­vio pred­log spo­ra­zu­ma oče­ku­ju­ći od­go­vor „da” ili „ne”. „Ne­ma vi­še vre­me­na za ba­ca­nje i ne­ma vi­še va­lja­nih iz­go­vo­ra bi­lo ko­je stra­ne za bi­lo ka­kvo od­la­ga­nje za pre­kid va­tre u Ga­zi i ob­u­sta­vlja­nje bor­bi na li­ban­skoj gra­ni­ci”, iz­ja­vio je ame­rič­ki spe­ci­jal­ni iza­sla­nik Amos Hoh­stin.

Baj­den je uve­ren da je spo­ra­zum „mno­go, mno­go bli­že” ne­go ka­da su pre­go­vo­ri po­če­li, ali pi­ta se Ne­tan­ja­hu ko­ga Ha­mas op­tu­žu­je da se ne pri­dr­ža­va ra­ni­jeg do­go­vo­ra. Isla­mi­stič­ka pa­le­stin­ska gru­pa po­na­vlja da ni­je sprem­na za „spo­ra­zum o pre­da­ji” po ko­me bi vra­ti­li ta­o­ce, a oni ni­šta ne bi do­bi­li za­uz­vrat. Ha­mas pri­hva­ta sa­mo pri­vre­me­no, a ne traj­no pri­mir­je.

Ne­u­speh pre­go­vo­ra o pri­mir­ju u ra­tu, ko­ji je već pre­va­zi­šao okvi­re lo­kal­nog kon­flik­ta, zna­čio bi za­dr­ža­va­nje po­gub­nog sta­tu­sa kvo bar još ne­ko­li­ko me­se­ci.