Čuvar vojvođanskih mostova

Zahvaljujući 71-godišnjem Branislavu Frencu, Zrenjanin je grad sa najviše mostova, ćuprija i vijadukta. Neverovatne makete napravio je još dok je bio u vojsci, a prethodnih godina Branislav svoje penzionerske dane posvećuje nesvakidašnjem hobiju, zahvaljujući kojem nastaju svojevrsni svedoci minulih vremena u malim dimenzijama.

Iako mnogi od njih više ne postoje, sve kule, mostovi, ćuprije i vijadukti po uzoru su na prave, imaju čak i osvetljenje, a ovaj Zrenjaninac, koji voli da kaže da je rodom iz Melenaca, izradio ih je sa svojih deset prstiju. Od kada je u penziji, ima vremena na pretek, i što je najvažnije – volju da u radionici Gerontološkog centra ostvaruje svoja maštanja i kreativnost. Tako nastaju makete vojvođanskih mostova, vetrenjača iz Melenaca, kao i drugih arhitektonskih dela.

– Treba puno truda i upornosti. Mnogo puta sam nešto napravio, pa mi se nije svidelo. Bacim to i radim novo, jer mora da bude onako kako sam ja u glavi zamislio, a ne kako izgleda. Na Velikom mostu ili poznatoj Bečkerečkoj ćupriji ima 1.068 rupa i otvora. Prvo sam izbušio te rupe, a potom u svaku provukao malu testeru i izbacio jednu kockicu. A napravio sam tri ovakva mosta – priča Branislav za ,,Politiku”.

Nesvakidašnji hobi, koji mu je zadovoljstvo, pronašao je još u vojsci, gde je napravio Ajfelov toranj i mostove. Na Bečkerečku ćupriju, koja više ne postoji, posebno je ponosan.

– Video sam sliku tog mosta koji je nekada bio simbol Zrenjanina, proučavao sam je i rešio da ga napravim. Radio sam ga dan-noć a onda redom i druge mostove. Ostalo je još da završim stari Železnički most, koji je, takođe, srušen. Napravljen je nov čelični, ali nije lep kao onaj stari. Kada ga završim, svi mostovi Zrenjanina biće kod mene na okupu – kaže ponosno Branislav.

Za svoj drugi životni poziv ima sinovljevu pomoć, koji mu kupuje materijal. Visokokvalifikovani mašin-bravar, iskoristio je stručnost, talenat i ideje, a pomogla mu je i specijalizacija u Nemačkoj za rukovođenje raznim mašinama i robotima. Poznato mu je i mašinstvo, ali i hidraulika i pnemumatika.

– Prvi most radio sam četiri meseca. Samo za proračune i crteže trebalo mi je 60 dana. Sledeći je već bio gotov za duplo manje vremena. Kapija Bečkerečke ćuprije je moja lična karta, a napravio sam ih oko 15 – dodaje naš sagovornik.

Makete koje pravi spretnim prstima ovaj neobični penzioner ne prodaje, već čuva kao uspomenu na neka minula vremena. Želja mu je, kaže, da sve, a ima ih preko dvadeset, budu deo muzejske postavke. Zahvaljujući Branislavu, čuvaru vojvođanskih mostova, to svakako i zaslužuju.

Nostalgija sa Begeja

Prepoznatljiv po svojoj lepoti, Veliki most ili „Bečkerečka ćuprija uzana ko kutija” izgrađena je 1904, a na Opštinskoj skupštini Zrenjanina održanoj 1969. godine odbornici su doneli odluku da se iseče i proda u staro gvožđe. Pored svoje dekorativnosti, imao je veliki ekonomski značaj povezujući centar Zrenjanina i Žitni trg, a na njemu se odvijao drumski i pešački saobraćaj. O nepotrebnom uklanjaju Bečkerečke ćuprije priča se s nostalgijom više od pet decenija. I nisu samo ostale slike i pesme u kojima je opevan – „Četiri konja debela prešla preko Begeja” – Veliki most živeće, doduše, u manjem obimu, i kroz maketu Branislava Frenca.