Tromb se može stvoriti i tokom leta avionom

Pre pojave kovida 19 gotovo da niko u javnosti, osim lekara, nije znao za postojanje De-dimera, jednog parametra koji se određuje na osnovu analize krvi. S porastom broja obolelih od korone sada se ponovo aktuelizovala priča o De-dimeru i tome zašto je on bitan i kada je pokazatelj nekog ozbiljnog stanja.

U podkastu „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” dr Dragan Vasić, angiolog, istakao je da su lekari još 2009. godine imali rutinske preglede pacijenata kod kojih je povišen De-dimer. U to vreme su pacijente sagledavali u odnosu na klinički status i tegobe koje imaju. To se odnosi i na ljude kojima je ovaj parametar bio povišen, uz otok nogu ili ruku.

– Na osnovu toga pravili smo selekciju pacijenata koji treba da se podvrgnu nekom dodatnom ispitivanju. De-dimer je možda aktualna tema povezana s kovidom 19, ali mi smo već dva-tri rada objavili u vezi s bolesnicima koji imaju neku od tegoba koja je povezana s trombozom dubokih vena, a imaju povišen ovaj parametar. De-dimer je jedan deo fragmentacije trombocita i može da nam ukaže na postojanje tromboze vena. To nije potvrda te dijagnoze, jer je potrebno uraditi pre svega ultrasonografiju koja će reći da li postoji tromboza. Svakog pacijenta treba posebno pogledati i sagledati ne samo vrednosti De-dimera, jer ne možemo lečiti samo De-dimer. Potrebno je videti da li pacijent u prethodnom periodu operisan, sagledati da li ima druge prateće bolesti, laboratorijske analize. Na osnovu samo De-dimera ne možemo da donesemo zaključak – ističe dr Vasić.

Naš gost pojašnjava da, ukoliko imamo ekstremne vrednosti De-dimera, to je znak da postoji neko ozbiljno patološko stanje. Na primer, ukoliko su vrednosti De-dimera preko 5.000, često pacijenti imaju ozbiljnu bolest, kao neku vrstu kancera, ili imaju neko septičko stanje.

– Moje iskustvo od pojave kovida 19 pokazalo je da su pacijenti koji su hospitalno lečeni najugroženiji i kod njih pre svega treba pratiti vrednosti De-dimera. Oko 20 odsto pacijenata koji imaju povišene vrednosti De-dimera zaista imaju trombozu dubokog venskog sistema, čak i imaju trombozu arterijskog sistema. Znači, najbitnije je pratiti pacijente koji su hospitalno lečeni. Kod ambulantno lečenih pacijenata treba u odnosu na vrednosti De-dimera sagledati koju vrstu dijagnostičkih procedura treba napraviti – dodaje dr Vasić.

Tromb je zgrušavanje i pravljenje ugrušaka unutar krvnog suda. Pored venskog tromba, koji se najčešće i javlja, postoji arterijska tromboza. Dr Vasić naglašava da kada dođe do nekog poremećaja u zgrušavanju krvi, povrede venskog suda, usporenog protoka krvi, stanja koja remete jedan od ta tri faktora – dolazi do tromboze vena. Najčešće tromboza nastaje kod pacijenata koji su hospitalno, tj. bolnički lečeni.

– Pre svega ti pacijenti koji su operisani u ležećem su položaju. Onda dolazi do poremećaja tečnosti u samoj krvi, usporenog protoka i krv postaje gušća. Tako da ti faktori utiču da, čak i da imamo primenu antikoagulantne, tj. terapije protiv stvaranja tromba, može doći do stvaranja tromboze. Znači, od pet do 10 odsto pacijenata koji imaju adekvatnu terapiju, nakon operacije kuka ili bilo koje druge ortopedske intervencije, imaju pojavu tromboze – ističe angiolog.

A ako neko nije imao operaciju, a primeti da mu se na nekoj veni na nozi pojavilo neko ispupčenje, kako da zna da li je to tromb ili nešto drugo?

– Ako se na nozi pojavi crvena, bolna promena koja je osetljiva na dodir, velika je verovatnoća da se radi upali površnih vena. To je neka klinička manifestacija. Ukoliko ima neko otok noge, plavičastu prebojenu nogu i u odnosu na drugu nogu promenjen da kažemo izgled, potrebno je da se javi lekaru. Nekada bez ultrazvučnog pregleda ne možemo napraviti pravu dijagnozu. Tako da i ja, bez ultrasonografije, znači, dopunskih dijagnostičkih metoda, ne mogu dati pravi sud da li postoji tromboza ili ne postoji – pojašnjava dr Vasić.

U toku je sezona godišnjih odmora i mnogi ljudi odlaze na duga putovanja avionom ili autobusom. Kako ne bi došli u situaciju da im se stvori tromb usled dugog sedenja, dr Vasić ističe da treba savetovati svakoga u odnosu na dužinu leta avionom jer nije isto ako neko putuje dva ili šest sati, da li je neko ranije imao trombozu vena, gojaznost, a važne su i godine starosti, pa se na osnovu svega toga određuje vrsta zaštite.

– Nekome je dovoljna samo kompresivna, elastična bandaža, uzimanje što više tečnosti, povremeno ustajanje, zatim da budu fizički aktivni, da ustanu i prošetaju se u toku leta. Zatim imamo pacijente kojima je potrebna dopunska zaštita, nekad se primenjuje kardiopirin, aspirin, u smislu antiagregacione terapije, a sada u poslednje vreme, mislim da je jako bitno, ukoliko se radi o putovanjima koja traju više od šest sati, treba odrediti i veću zaštitu. To su novi lekovi koji sprečavaju trombozu vena. Elastična čarapa ili zavoj mnogo pomažu i ubrzavaju u svakom slučaju taj protok krvi. Ja uvek nosim kada putujem elastične čarape. Potrebno je nositi te čarape i ukoliko je plan da ste na nogama više od šest sati – kaže dr Vasić.

Ukoliko se kod osobe primeti tromboza vena, u zavisnosti od lokalizacije i da li je zahvaćen površni venski sistem ili duboki venski sistem, pristup lečenju se razlikuje.

– Površni venski sistem retko kada može dovesti do određenih komplikacija. Nekad iz te površne vene, ako je blizu nivoa prepone, može doći do plućne embolizacije. Kada imamo trombozu dubokih vena, pristup je u svakom slučaju drugačiji. Potrebno je pacijenta lečiti antikoagulantnom terapijom u prve dve nedelje, kada je najveći rizik od te embolije, a osoba mora da miruje – savetuje gost našeg podkasta.

Proširene, varikozne vene u 50 odsto slučajeva su prisutne ako je ženska osoba u pitanju, u dobi od 40 do 50 godina. Problem je veliki, ali potrebno je zaštititi svakog koji ima proširene vene od komplikacija. Komplikacije se javljaju u vidu tromboflebitisa, odnosno upale vena, tromboze površnih vena. Druga komplikacija su otvorene rane, zatim je tu i invalidnost što se tiče posla.

– Tako da neko ko ima proširene vene nije toliko radno sposoban u odnosu na nekog ko nema proširene vene. Profesije koje su s rizikom od mogućih komplikacija, kada spominjem proširene vene, pre svega su oni koji dugo stoje ili sede, i to više od osam sati dnevno. To su i hirurzi, i frizeri, i neki radnici u trgovini ili u fabrikama koji stoje. Kada je reč o tome da li treba ili ne treba prekrštati noge, bolje je to ne raditi zato što sama kompresija na tom nivou, u nivou iznad kolena, može uticati na usporeni protok krvi. Mnogo faktora utiče na to zašto neko ima problem s proširenim venama, a neko ne. Ne bih rekao da je genetika presudna. A postoje i ljudi koji imaju toliko izražene vene, a nikad nijedan problem, niti ijednu komplikaciju imaju. Tu su i osobe koje imaju jednu venu koja je vidljiva samo na jednom mestu, a imaju velike tegobe pa traže pomoć – pojašnjava dr Vasić.

Danas se proširene vene klasičnim metodama retko i leče. U najvećem broju slučajeva radi se neka vrsta minimalno invazivne hirurgije koja podrazumeva takozvanu termalnu ablaciju pomoću lasera, tu je i radiofrekventna ablacija, zatim hemijska sklerozacija vena.

– To je u stvari zatvaranje vene u nekom delu, najčešće u natkolenom delu. Nakon toga treba sačekati vreme i videti da li te vene u drugim segmentima takođe zatvaraju. Tako da, u 90 odsto slučajeva, tretman vena se radi na osnovu tih minimalno invazivnih procedura. I sada su te procedure takve da osoba više ne leže dugo u bolnici kao što je ranije bio slučaj. Procedure podrazumevaju da se pacijent ambulantno leči i da posle intervencije ide kod kuće. Na primer, sada postoji procedura uz pomoć ultrazvuka, tretman je sličan tretmanu laserom, pa pacijent nema ni ožiljak, znači nema nijedan ubod, nema anestezije, i istog dana može da se vrati svojim aktivnostima. Postoje pacijenti koji su jednog dana operisani, a već sledećeg su imali svoju svadbu ili venčanje. Ukoliko je nekome problem bila vena na samo jednoj nozi, gde je i obavljena intervencija, nekih mesec dana mora da nosi kompresivne preventivne čarape. Ukoliko neko ima probleme i sa venama na drugoj nozi, kao što obično i bude, onda je potrebno dopunsko praćenje, ispitivanje, dijagnostika, lečenje, u zavisnosti od stepena venske slabosti – pojasnio je dr Vasić.

Da bi se otkrilo postojanje trbušne aorte, koja donosi veliku smrtnost ukoliko pukne, a osoba nije ni znala da ima taj problem, dr Vasić kaže da je potrebno svega dva minuta da bi se napravila skrining dijagnostika.

– Problem je u adekvatnoj edukaciji, ne lekara, nego pre svega pacijenata i pravljenje skrining programa i ispitivanje rizičnih grupa pacijenata. Najbitnije je napraviti ultrasonografiju, koja je totalno neinvazivna, bezbolna, jeftina, ponovljiva metoda, koja za dva minuta može da utvrdi da li neko ima proširenje trbušne aorte. Tačno se zna kada treba pacijenta operisati. Parametar za operaciju je da ona pređe 55 milimetara, ali nije dovoljna samo veličina, bitno je i da li neko ima simptomatsku, znači da li ima bolnu tu aneurizmu trbušne aorte. Uz to, treba sagledati koliko osoba ima godina, da li ima nešto drugo što je ograničava da ne može da se operiše… Bitno je izabrati vid tretmana, a najčešće je to klasično operativno lečenje, drugi vid je primena novih procedura i stavljanja određenih graftova. Problem je što pacijenti uglavnom nemaju simptome. Zato je bitna prevencija. Pregled treba obaviti kod pacijenata koji imaju više od 55 godina, koji su pušači, koji imaju dodatno opterećenje u smislu bolesti srca ili su ranije imali probleme u vezi sa hipertenzijom i povišenim masnoćama u krvi – rekao je dr Vasić.

Za pet minuta do saznanja da li se „lepi” holesterol

Važan je i pregled krvnih sudova vrata. Pregled karotidnih arterija na vratu ili pregled femoranih arterija u nivou, npr. prepone, može da pokaže da li neko već ima ranu aterosklerozu, da li stari, da li mu se holesterol „lepi”. Na osnovu pregleda se otkriva i da li kod pacijenta postoji zadebljanje zida na krvnom sudu, da li postoji u određenom stepenu suženje arterija, koji je procenat tog suženja...

– Pregled se završi za pet minuta, a mnogo toga može da se sazna. Mladi ljudi imaju početak ateroskleroze čak i sa 30 godina i tada treba delovati, tada treba lečiti pacijenta da ne bi došlo do komplikacija. A možemo u 90 odsto slučajeva zaustaviti aterosklerozu. Kako? Najbitnija je kontrola ili eliminacija faktora rizika ateroskleroze. Najvažniji je holesterol. Često se pominje u javnosti kako ne treba piti lekove statine, jer oštećuju i narušavaju zdravlje. Moje iskustvo nije tako. Znači, ja tačno vidim nekog ko dolazi na kontrolni pregled krvnih sudova vrata i znam da li je pio lek ili ne. Vidi se kroz laboratorijske analize. To je jako bitno. Ultrasonografija plus lečenje na pravi način. Nemam problem da li će pacijent da me posluša ili ne – pojasnio je dr Vasić.

Sreća dolazi kroz zdravlje

Odnos lekara prema pacijentu je najbitniji, a ako sagledamo probleme koje oni imaju, zbog kojih dolaze, ako ih ne saslušamo na pravi način, onda pacijenti nemaju poverenje pre svega u određenog doktora, stav je dr Dragana Vasića.

– Volim medicinu i pre svega ta ljubav prema medicini je u stvari taj odnos i prema pacijentu. Koliko vidim, ako gledam kroz prizmu pacijenata koji dolaze, najsrećniji su kada im kažem da su zdravi. Nažalost, mali je broj onih kojima nakon pregleda, bez obzira na starosnu dob, mogu tako nešto i da kažem. Ali, ipak, ukoliko utvrdimo da nešto može da se leči, objasnim im da smo uhvatili neku bolest u početnom stadijumu, da možemo napraviti kontrolu za godinu-dve i mislim da je to za njih najveća sreća. Kroz zdravlje u stvari dolazi najveća sreća – smatra dr Vasić.