Naučnici za povlačenje članka Dragane Đorđević o projektu Jadar

Profesori Mašinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zajedno sa  glavnim naučnikom kompanije Rio Tinto, predali su dopis naučnom časopisu Nature - Scientific Reports u kome se zbog netačnosti traži ispravka ili povlačenje rada "Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji" autora Dragane Đorđević i saradnika.

Traži se ispravka ili povlačenje rada, kako je saopštila kompanija Rio Tinto, zbog velikog broja nedostataka, nedosledno primenjene naučne metodologije i manipulacija činjenicama i referencama na osnovu kojih autori izvlače pogrešne i naučno neutemeljene zaključke.

Dr Najdžel Stjuard, glavni naučnik kompanije Rio Tinto, nakon detaljne analize rada objavljenog u časopisu Nature - Scientific Reports, ocenio je da Dragana Đorđević i saradnici u svom radu iznose niz netačnih ili nepotpunih činjenica ili podataka, koriste reference na način koji može biti obmanjujući jer pogrešno prikazuju sadržaj naučnih radova koji su referencirani i donose zaključke bez primene striktne naučne metodologije putem koje je jedino moguće doći do naučno utemeljenih zaključaka.

Kako je navedeno, na ovaj način autori rada naučnu i opštu javnost dovode u zabludu o potencijalnim uticajima Projekta "Jadar" na životnu sredinu.

Osim Stjuarda, dopis upućen uredništvu magazina Nature - Scientific Reports potpisuju i tri renomirana profesora Beogradskog univerziteta, koji su kao nezavisni stručnjaci učestvovali u izradi preliminarnih studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Jadar: redovni profesor Mašinskog fakulteta dr  Aleksandar Jovović, rukovodilac izrade studija o proceni uticaja postrojenja za preradu rude i deponije industrijskog otpada na životnu sredinu, i redovni profesori Rudarsko-geološkog fakulteta dr Aleksadar Cvjetić, član tima za izradu studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu i dr Nikola Lilić, rukovodilac izrade studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu. 

Osim toga, Stjuard ističe da "objavljivanje netačnih podataka u ovom radu, uprkos činjenici da su podaci o Projektu Jadar javno dostupni, direktno umanjuje kredibilnost rada i njegovu naučnu utemeljenost".

Zbog svih navedenih manjkavosti, naučni tim koji čine glavni naučnik kompanije Rio Tinto i tri nezavisna naučnika iz Srbije formalno se obratio uredničkom odboru časopisa Nature - Scientific Reports sa zahtevom da pomenuti rad bude značajno ispravljen ili povučen, navodi Rio Tinto.

U zahtevu za ispravkom ili povlačenjem rada ističe se niz primera koji direktno ukazuju na manjkavosti u radu koji se u javnosti u Srbiji predstavlja kao naučni dokaz štetnosti Projekta "Jadar".

Značajan nedostatak pomenutog rada je, kako je navedeno,  manipulisanje referencama.

Jedan od primera za ovo je kada Đorđević i saradnici tvrde da je "najmanje štetan metod eksploatacije litijuma po životnu sredinu iz slanih rastvora, dok eksploatacija iz čvrstih rudnih stena ima ozbiljne posledice po životnu sredinu".

Da bi podržali ovu tvrdnju, autori citiraju rad Liu, Agusdinata i Myint  "Prostorno-vremenski obrasci eksploatacije litijuma i degradacije životne sredine u slanoj ravnici Atakama, Čile".

Međutim, rad Liu i saradnika se isključivo bavi uticajima eksploatacije litijuma iz slanih rastvora u Atakami i uopšte ne pominje druge metode rudarstva koji bi mogli da budu uporedivi sa eksploatacijom litijuma iz čvrste stene kao što je jadarit. 

Osim toga, u radu se navodi niz netačnih činjenica. Jedan od mnogih primera je i pogrešno navođenje površine koju bi projekat zauzimao. U radu se pogrešno navodi da površina koju bi projekat zauzeo iznosi između 2.031 i 2.431 hektara.

Međutim, javno dostupni podaci pokazuju da centralno područje projekta s rudnikom i postrojenjem za preradu obuhvata svega 220 hektara, a sa deponijom industrijskog otpada u dolini Štavice ukupno 388 hektara.

U radu se netačno navodi i da će se industrijski tečni otpad skladištiti u blizini reka Korenita i Jadar, koje su sklone plavljenju okolnog područja.

Javno su dostupni podaci, koje Đorđevićeva i saradnici nisu uzeli u obzir, da se predložena lokacija otpada nedvosmisleno nalazi izvan plavnih područja, kao i da je predviđen čvrsti, a ne tečni otpad.

Kako je navedeno, ova informacija javno je dostupna već duže vreme.

Posebno su značajni primeri koji su navedeni u dopisu iz kojih se vidi da autori nisu primenjivali ispravnu naučnu metodologiju.

Jedan od glavnih zaključaka rada je da početne analize odabranih hemijskih elemenata u zemljištu i reci u zoni potencijalnog rudnika "Jadar" sugerišu da je uticaj na životnu sredinu evidentan već u fazi istraživanja.

Međutim nigde ne navode polazne podatke o zatečenom stanju zemljišta i vode pre početka geoloških istraživanja, koji bi jedini mogli biti osnov za takvu tvrdnju.

Stoga se ne zna da li njihova merenja jednostavno odražavaju prirodno prisustvo ovih elemenata u životnoj sredini.

Naime, istorijski nalazi srpskih geologa iz 1990-ih potvrđuju da su povišeni nivoi bora, litijuma i arsena u dolini Jadra prirodni fenomeni.

Ne spominju ni već postojeće probleme zagađenja poput pucanja brane u maju 2014. godine u rudniku Stolice, koje je izazvalo ispuštanje jalovine i kontaminaciju zemljišta i voda nizvodnog sliva reke Jadar.

Na osnovu brojnih primera, naučnici su zatražili da rad Đorđevićeva i saradnika bude značajno ispravljen ili povučen, u skladu sa politikom ispravki i povlačenja Nature - Scientific Reports.

"Jasno je da postoji značajna potreba za doprinosima kako srpske, tako i međunarodne naučne zajednice u širem diskursu o potencijalnoj eksploataciji litijuma u dolini Jadra. Međutim, svaki takav doprinos mora pre svega biti činjenično tačan i podvrgnut striktnoj analizi kako bi se obezbedila objektivnost naučne rasprave o ovom projektu", ističe Stjuard, navedeno je u saopštenju.

Zvaničan dopis Rio Tinta:

 

Poštovani,

Časopisi Nature Research prepoznaju značaj komentara na objavljena istraživanja, budući da oni imaju ključnu ulogu u razvoju naučne diskusije. Zbog toga, sa velikom zabrinutošću i u duhu naučne preciznosti, želimo da ukažemo na značajne greške u radu D. Đorđević i saradnika pod nazivom „Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“, objavljenom u časopisu Scientific Reports 24. jula 2024. godine.

Đorđević i saradnici iznose niz netačnih, nepreciznih ili nepotpunih činjenica ili podataka, koriste reference na način koji može biti obmanjujući jer pogrešno prikazuje sadržaj naučnih radova koji su referencirani, i donose zaključke bez striktne primene prihvaćene naučne metodologije putem koje je jedino moguće doći do naučno utemeljenih zaključaka.

Navodimo nekoliko primera koji podržavaju gore navedene navode. U pismu su navedeni samo ilustrativni primeri, dok su dodatni primeri iz objavljenog rada navedeni u prilogu ovog pisma.

Rad sadrži niz netačnih, pogrešnih ili nepotpunih činjenica/podataka, uključujući, ali ne ograničavajući se samo na sledeće:

Dva primera činjenica koje su pogrešno navedene, među mnogim drugima, su sledeća:

U radu D. Đorđević i saradnika navodi se da površina koju bi projekat zauzeo iznosi između 2.031 i 2.431 hektara. Međutim, objavljeni podaci o projektu pokazuju da bi on obuhvatio ukupno 388 hektara, što uključuje postrojenje za preradu rude i područje deponije industrijskog otpada u dolini Štavica[1]. Osim toga, podaci o površini koju bi projekat zauzeo su javno dostupni[1], a Rio Tinto poseduje zabeleženu korespodenciju između kompanije i autora kojima su tom prilikom ove informacije jasno predočene.
U radu se navodi da će se industrijski tečni otpad skladištiti u blizini reka Korenite i Jadra, koje su sklone plavljenju okolnog područja. Ovo je netačno. Predložena lokacija za formiranje deponije industrijskog otpada nalazila bi se u dolini Štavice[2] izvan plavnih područja. Osim toga, predviđeno je da se otpad odlaže u suvom, a ne u tečnom obliku[3]. Ovo je takođe deo javno dostupnih podataka[2].

Rad navodi reference koje ne podržavaju iznete tvrdnje:

Na primer, Đorđević i saradnici tvrde: „najmanje štetan metod eksploatacije litijuma po životnu sredinu je iz slanih rastvora, dok eksploatacija iz rudnih stena ima ozbiljne posledice po životnu sredinu.” Da bi podržali ovu tvrdnju, autori citiraju rad Liu, Agusdinata i Myint[4] „Prostorno-vremenski obrasci eksploatacije litijuma i degradacije životne sredine u slanoj ravnici Atakama, Čile”. Međutim, rad Liu i saradnika se isključivo bavi uticajima eksploatacije litijuma iz slanih rastvora u Atakami i uopšte ne pominje druge metode rudarstva.
Dalji primer su reference koje se citiraju kako bi se podržala tvrdnja: „Prilikom incijalnih istražnih bušenja lokalno stanovništvo je iznelo tvrdnje o zapaženim značajnim negativnim uticajima podzemnih voda na kvalitet zemljišta i vode. Takve zabrinutosti su pojačane postojećim informacijama o negativnim uticajima eksploatacije litijuma na korišćenje voda, gubitak biodiverziteta i generisanje otpada na drugim mestima.” Tri citirane reference[5], [6], [7] odnose se na probleme povezane sa eksploatacijom litijuma iz slanih rastvora ili potencijalnim dobijanjem litijuma iz slanih voda. Nijedan od referenciranih radova ne pominje eksploataciju litijuma iz rudnih stena, što je potpuno drugačiji metod eksploatacije.

Neubedljiva primena stritkne naučne metodologije:

Ne postoje podaci o zatečenom stanju zemljišta i vode pre početka geoloških istraživanja na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da su sprovedene istraživačke aktivnosti izazvale zagađenje zemljišta i vode iznad nivoa u zatečenom stanju životne sredine. Stoga, ne znamo da li njihova merenja jednostavno odražavaju prirodno prisustvo ovih elemenata u životnoj sredini ili su rezultat neke druge, ranije uzročne pojave. Naime, istorijski nalazi srpskih geologa iz 1990-ih potvrđuju povišene nivoe bora, litijuma i arsena u prirodnom okruženju[8].
Prikupljanje uzoraka i analize takođe nemaju potrebne pozadinske informacije koje su ključne za donošenje pouzdanih zaključaka. Na primer, nisu uzeti duplikatni uzorci zemljišta. Oni su neophodni za određivanje preciznosti merenja, koja varira sa koncentracijom (niža preciznost kako se analiza približava granici detekcije). Takođe, nema podataka o granicama detekcije korišćenih instrumenata.
U radu se navodi da će jedan referentni materijal (BCR701) pratiti odstupanja u koncentraciji elemenata za sertifikovani referentni materijal (CRM). Međutim, ne postoje detalji o koncentracijama za koje je CRM sertifikovan. Navodi se da je referentni materijal korišćen za određivanje tačnosti i preciznosti. Referentni materijali se koriste za praćenje tačnosti (odstupanja), a ne za preciznost, i rad na naučno nedosledan način koristi ta dva pojma. Međutim, naš najveći razlog za zabrinutost je to što je BCR701, sertifikovani referentni materijal prema Katalogu sertifikovanih referentnih materijala[9] Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije, analitički referentni materijal za kadmijum, hrom, bakar, nikl, olovo i cink, a ne za bor, arsen i litijum, što su elementi na koje se rad odnosi.

Dopunski materijali

 

Neki od dopunskih materijala koji su dostavljeni ili nisu korišćeni u radu ili su nedovoljno detaljni za naučnu upotrebu. Nekoliko uzoraka zemljišta i vode izostavljeno je iz glavnog dela rada bez ikakvog objašnjenja (MOESMS3, MOESM4 i uzorak vode iz potoka Korenita), dok su ograničene informacije o lokaciji, vremenu i tehnici uzorkovanja nedovoljne za pravilnu interpretaciju.

Jasno je da postoji značajna potreba da srpska i međunarodna naučna zajednica u širem diskursu da svoj doprinos kada je u pitanju potencijalna eksploatacija litijuma u dolini Jadra. Međutim, svaki takav doprinos mora pre svega biti činjenično tačan i podvrgnut striktnoj analizi kako bi se obezbedila objektivnost naučne rasprave o ovom projektu.

Na osnovu gore navedenih primera, verujemo da rad D. Đorđević i saradnika mora biti značajno korigovan ili povučen, u skladu sa politikom ispravki i povlačenja Nature.com.

S poštovanjem,

dr Nigel Steward
Glavni naučnik, Rio Tinto
(kontakt za svu korespondenciju)

prof. dr. Aleksandar Jovović,
Univerzitet u Beogradu
Mašinski fakultet
Katedra za procesno procesnu tehniku
Rukovodilac izrade studija o proceni uticaja postrojenja za preradu rude i deponije industrijskog otpada na životnu sredinu

prof. dr. Aleksadar Cvjetić,
Univerzitet u Beogradu
Rudarsko-geološki fakultet
Katedra za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine

prof. dr. Nikola Lilić,
Univerzitet u Beogradu
Rudarsko-geološki fakultet
Katedra za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine
Rukovodilac izrade studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu

Apendiks – Dopunske činjenice

 

U radu se navodi da bi projekat uništio 203 ha šume i 317 ha obradivog zemljišta. Predloženi projekat može uticati na 173,45 ha obradivog zemljišta i 206,5 ha šume.[1]
Prijavljena proizvodnja Li2CO3 (50.000 t/god) i B(OH)3 (248.000 t/god) nije tačna. Projektovana proizvodnja litijum-karbonata iznosi 58.000 t/god, a borne kiseline 286.000 t/god.
U proceni potencijalnog uzroka nivoa arsena, bora ili litijuma pronađenih u regionu, nisu uzeti u obzir prethodni značajni događaji, kao što je pucanje brane 2014. godine u bivšem rudniku Stolice u Kostajniku kod Krupnja.[10], [11]
U radu se tvrdi da je lokacija Jadar u blizini poljoprivrednog i naseljenog područja vrlo jedinstvena, bez spominjanja rudnika Greenbushes u Australiji, koji se nalazi pored istoimenog grada i uspešno posluje u gusto pošumljenom okruženju uz poljoprivredne aktivnosti, posebno vinogradarstvo.
Citirano iz rada: „Ako bi se rudnik otvorio, te toksične vode iz dubine oko rudnog tela, pod pritiskom od nekoliko bara, izašle bi na površinu bogatu površinskom i plitkom visokokvalitetnom podzemnom vodom. To će sigurno značajno zagađivati i vodu i okolno zemljište.” – U radu nisu pruženi naučni podaci, modeli ili reference koje bi podržale ovu tvrdnju.
U radu se tvrdi da će otvaranje rudnika dovesti do povećanja problema vezanih za jalovišta. Predloženi projekat „Jadar” ne koristi jalovište jer će sav otpad iz prerade biti pretvoren u suvu jalovinsku masu u obliku filter pogača.[12]
Izbor tačaka za uzorkovanje vode: Nije pomenuto niti uzeto u obzir da je slivno područje za tačku uzorkovanja kod mosta Jelav prilično široko i uključuje drugačiji vodotok koji direktno dreniraju južne padine planine Cer duž doline definisane Lešničkom rasednom zonom.
Korelacija uzorkovanja vode iz bušotina sa koncentracijom arsena, bora i litijuma u reci Jadar: Izostanak informacija o datumu uzorkovanja, kao i o visoko varijabilnom protoku reke Jadar[13] (od 112 l/s do 28.465 l/s), ne omogućava donošenje zaključka da postoji bilo kakav direktan uticaj.

Reference

[1] Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju eksploatacije i prerade jadarita, projekat „Jadar” (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 26/2020) (PPPPN).

[2] Radni nacrt studije o proceni uticaja na životnu sredinu za deponiju industrijskog otpada projekta „Jadar” u skladu sa propisima Republike Srbije, Poglavlje 2, jun 2023.

[3] Radni nacrt studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta za podzemnu eksploataciju ležišta litijuma i bora Jadar, postrojenje za preradu i odlaganje otpadnog materijala nastalog iz rudarskih radova, Poglavlje 6, jul 2024.

[4] Liu, W., Agusdinata, D. B. i Myint, S. W. Prostorno-vremenski obrasci eksploatacije litijuma i degradacije životne sredine u slanoj ravnici Atakama, Čile. Int. J. Appl. Earth Obs. Geoinf. 80, 145–156 (2019).

[5] Baspineiro, C. F., Franco, J. i Flexer, V. Potencijalno dobijanje vode tokom eksploatacije litijuma iz visoko slanih rastvora. Sci. Total Environ.. 720, 137523 (2020).

[6] Flexer, V., Baspineiro, C. F. i Galli, C. I. Dobijanje litijuma iz slanih rastvora: Vitalna sirovina za zelene energije s potencijalnim uticajem na životnu sredinu u procesu rudarenja i prerade. Sci. Total Environ. 639, 1188–1204 (2018).

[7] Babidge, S., Kalazich, F., Prieto, M. i Yager, K. „To je problem s tim jezerom; menja strane“: Mapiranje eksploatacije i ekološke iscrpljenosti u Atakami. J. Polit. Ecol. 26(1), 738–760 (2019).

[8] J. Obradović, N. Vasić, M. Kasanin-Grubin, N. Grubin, „Geohemijske karakteristike neogenih jezerskih sedimenata i autigenih minerala“, Ann. Geol. Penins. Balk. 63 (1999), 135-154.

[9] BCR-701 JEZERSKI SEDIMENT (tragovi elemenata) - Katalog sertifikovanih referentnih materijala JRC (europa.eu).

[10] Izveštaj projekta: Usluge ispitivanja stepena degradacije zemljišta usled izlivanja jalovišta Stolice 2018. (ekologija.gov.rs)

[11] Ranđelović, D., Mutić, J., Marjanović, P. i dr. Geohemijska distribucija odabranih elemenata u flotacijskoj jalovini i zemljištima/sedimentima iz izliva brane napuštenog rudnika antimona Stolice, Srbija. Environ Sci Pollut Res 27, 6253–6268 (2020). (doi.org)

[12] Nacrt Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za industrijsko odlagalište otpada projekta Jadar u skladu sa propisima Republike Srbije, jun 2023.

[13] Nacrt Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA) projekta za podzemnu eksploataciju ležišta litijuma i bora Jadar, postrojenje za preradu i odlaganje otpadnog materijala nastalog iz rudarskih radova, jul 2024.