Suze i bes očajnih roditelja na suđenju Urošu Blažiću

Emotivno i tužno bilo je juče u sudnici Specijalnog suda u kojoj se održavalo suđenje Urošu Blažiću i njegovom ocu Radiši. Roditelji i rodbina ubijenih i ranjenih u selima Dubona i Malo Orašje govorili su pred sudskim većem Višeg suda u Smederevu o užasu koji ih je zadesio. Pojedina svedočenja presecao je plač koji je prelazio u revolt i bes prema onome ko je njihove porodice zavio u crno.

– Podigni glavu, čekaću te celog života. Pustite me da mu ja presudim. On je samo moj – glasan je bio Miroljub Milovanović, otac ubijenog Aleksandra (17) iz Malog Orašja, preplavljen emocijama.

Izgovarajući ove reči, neutešni otac okrenuo se ka boksu za okrivljene u kojem su, sada mirno za razliku od prethodnog glavnog pretresa, sedeli Uroš i Radiša Blažić. Imao je snage još samo toliko da kaže da se pridružuje krivičnom gonjenju okrivljenih i da ističe imovinskopravni zahtev.

Njegova supruga nije imala snage ni za to. Odustala je od svedočenja.

Izuzetno emotivno bilo je i kada je govorila Zorica Panić, kojoj su u Duboni ubijeni ćerka Kristina i sin Milan. Okrenuvši se ka mestu na kojem su sedela dvojica okrivljenih obratila im se potresnim rečima.

– Ubili ste mi sve. Moja ćerka i sin su bili, kao i deca iz Malog Orašja, deca za primer. Tresem se. Zašto njihova porodica nije došla da se trese zajedno sa nama, da proživljavaju ovu strahotu. Zar Biljana Blažić treba da bude pošteđena ovoga, a ti Radiša, platićeš za moju decu kada dođe vreme za to. Pričaju da su Blažići bili skladna porodica, a to nije istina. Kunem ti se, Uroše, osetićeš čari lošeg života. Ubili su mi sve. Ja života nemam. Ne znam koliko ću još snage imati, ali moram zbog dece. Uroš i Radiša ne treba da imaju nikakva prava – vidno rezignirana govorila je Panićeva.

Posle Zorice za govornicu je izašao njen suprug Saša Panić, koji se nije ustručavao da iskaže svoj bes prema okrivljenima. Potresnim glasom rekao je: „Izgubio sam sina i ćerku. Ovim želim da vam poručim da ide glava za glavu.”

– Uroše, ti si mi prvi, a ti Radiša drugi. Seći ću te na komade, da li si me čuo, Uroše. Ja ću sedeti tu gde si sada ti, a ti ćeš biti pod zemljom, kao moja deca. Naći ću te za pet, deset godina i presudiću ti. Neću se smiriti dok to ne uradim – vikao je otac pokojnih Milana i Kristine Panić.

Na pitanje sudije Lidije Jovanovske da li se pridružuje krivičnom gonjenju okrivljenih i da li ističe imovinskopravni zahtev, Panić je odgovorio:

– Vazduh ću da vam uzmem, nisu mi potrebne vaše pare.

Ni roditelji ubijenog Nikole Minića, Dejan i Danijela, nisu prezali da iskale svoj bes prema dvojici okrivljenih.

– Pogledaj, monstrume. Juče si pričao o vaspitanju, da si učio sina da bude pošten, domaćin, a napravio si monstruma. Ne treba tebi ovaj sud da sudi, mi ćemo – obratio se Dejan Minić okrivljenom Radiši Blažiću.

Za razliku od njega, njegova supruga obratila se Urošu.

– Gospodine, kada si vozio motor pored naše kuće, molila sam se da ne nastradaš. Sada vidim da sam pogrešila. Trebalo je da pogineš. Monstrume jedan – glasno je govorila Danijela Minić.

Ogorčenje zbog ranjavanja njenog sina Ivana Ivkovića iz Dubone nije krila ni Milica Ivković.

– Uništili ste živote, prvo svojim komšijama Ivanu i Neveni, koji su doživotni invalidi. Radiša, pričaš o poštenju?! Kojim činovima se ti hvališ kad si napravio ovog monstruma. Uroše, uništio si život dečku koji je igrao fudbal za dva kluba. Dobio je metak za ceo život. Taj metak mu sada šeta kroz butinu. On uči da hoda. To si napravio dečku koji ti je pozajmio patike kako bi išao da igraš fudbal sa Daliborom i Milanom, koje si ubio. Napravio si od Ivana invalida. Slušam te juče šta pričaš i ne mogu da verujem. Radiša, pričaš da si vaspitavao sina, a jesi li ga vaspitavao da od mog sina napravi invalida i da pobije ovu decu. Sramno je da policija i dalje čuva Uroševog dedu u Duboni. Znate šta? Mi znamo sve puteve u selu, i da smo hteli nešto da uradimo, već bismo to uradili – emotivna je bila Milica Ivković.

– Sutra treba da vas puste, sami ćemo to rešiti – rekao je njen suprug Milan Ivković.

I Miša Todorović, otac ubijenog Dalibora, imao je brutalnu poruku za okrivljenog Uroša.

– Priča da mu je žao zbog ubistva, a dečku je izbio mozak. Njemu treba da se odseče glava i da se okači na Trgu republike za primer svima – rezigniran je bio Todorović.

Punomoćnici oštećenih, Zorana Pavlovića, Ivana Ivkovića, Jovice Stevanovića, Damira Ružića, Teodore Stevanović i Mihaila Milića, zatražili da oni ne svedoče, što je sudsko veće prihvatilo. Takođe, teško povređeni Nevena Vujić i Ivan Ivković zbog svog zdravstvenog stanja nisu u stanju da svedoče, naveli su njihovi zastupni, i zahtev je odobren.

Taksista Dragoslav Antonijević, kog je Uroš Blažić zaustavio nakon počinjenih zločina u Duboni i Malom Orašju, ispričao je pred sudskim većem da je okrivljeni tokom vožnje čitao vesti na mobilnom telefonu i uzbuđeno mu se hvalio da je pobio 20 ljudi.

– Uroš mi je tražio 3.000 dinara da kupi da jede. Kada sam ga ostavio, upalio sam navigaciju da vidim gde sam, pa sam otišao u kragujevačku policiju da prijavim da sam vozio ubicu – posvedočio je Antonijević.

Mirjana i Goran Stevanović, otac i majka ubijenog Nemanje Stevanovića, detaljno su opisali šta se dogodilo kod spomenika u Malom Orašju.

– Zvala me je majka povređene Anđele Stevanović i rekla mi: „Dođi u Ravni Gaj, pobili su nam decu.” Tamo je bilo dosta policije, videla sam Vladu Mitrovića, oca ubijenog Petra, koji se udara po glavi i drži svoje dete u naručju. Vidim i svog Nemanju kako leži. Prilazim mu i hvatam ga za šaku. Vidim da je slomljena, nigde krv nisam videla. Rekla sam mu: „Sine moj, molim te nemoj da zaspiš”, a on mi je rekao: „Hoću majko” – plačući je ispričala Mirjana Stevanović.

I sudija zaplakala

Punomoćnik članova porodice ranjenih i ubijenih Stefan Stefanović izjavio je da su svedočenja porodica ubijenih i ranjenih razobličila sramnu odbranu i iskaz Blažića da je bio ugrožen.„Neverovatno je da nakon 16 meseci od masakra Uroš Blažić tvrdi da su njega drugi napali, da su ga vređali, ugrožavali, da se on osećao nebezbedno, da je imao kompleks niže vrednosti. To govori o njegovoj psihopatologiji, da je to psihopata bez trunke savesti, bez saosećanja i empatije prema tim žrtvama, jer ih juče uopšte nije ni pominjao”, naglasio je Stefanović.

Osvrnuvši se na pitanje koje je tužilac postavljao oštećenima da li su ubijeni ili ranjeni bili u sukobu sa Urošem Blažićem, Stefanović je ponovio da je utvrđeno da nije bilo nikakvog sukoba između porodice Blažić i bilo koje druge porodice. Stefanović je ocenio da je današnje saslušanje oštećenih bilo veoma potresno i emotivno, dodajući da je čak i sudija zaplakala prilikom saslušanja majke ubijenog Dalibora Todorovića.

„Neki od oštećenih su zaista bili vrlo jasni, da ne kažem da su na neki način zapretili okrivljenima. To u nekoj drugoj situaciji verovatno ne bi bilo razumljivo, ali je ovde zaista teška nesvakidašnja priča, posebno što na kraju nema odgovora zašto je on to uradio”, rekao je advokat oštećenih Siniša Mašović i dodao da je Blažić razlog uskratio načinom svoje odbrane jer je odbio da odgovara na pitanja.

R. H.