Ko koga uči demokratiji, a ko je ošamućeni bokser
Драган Стојановић
Uzajamna netrpeljivost lidera opozicije, pa udarci nogom ispod stola i medijska podmetanja da su njihovi dojučerašnji politički partneri u stvari saradnici vlasti, aktuelni u vreme junskih izbora, malo su minuli, ali su opoziciju „probudili” letnji protesti protiv rudarenja litijuma i suočili ih sa starim političkim ambicijama. Ponovo je aktuelizovana tema o predvođenju protesta i gotovo da ne prođe nijedan intervju da neko iz opozicije u negativnom ili čak ironičnom kontekstu ne govori o svojim kolegama, uz saplitanja i razmirice.
Istoričar Milan St. Protić ocenio je da se situacija u Srbiji malo uzburkala s protestima protiv litijuma i ističe da vidno nedostaje politička artikulacija ovih skupova. Izgleda mu da se opozicione stranke nalaze u nokdaunu posle izbora u decembru i junu, „s tim samoubilačkim potezom koji su povukli i stoga doživeli katastrofalan poraz u junu, oni od toga ne mogu da se oporave”. On je za TV N1 izjavio da se opozicija „kao ošamućeni bokser drži za konopce, za ono što im je sigurno pod navodnicima, a to su mesta u parlamentu, jer tu su na sigurnom tlu, ako iskorače iz toga, boje se da će biti i gore nego ranije”, navodeći da se opozicija boji da bi se možda gnev naroda mogao okrenuti protiv njih.
Kao da ponovljeni beogradski izbori na kojima je ubedljivu pobedu odnela lista SNS-a nisu bili drugog juna, deo opozicije je odlučio da se sada organizuje i reorganizuje. Jedna od uloga je pripala upravo Milanu St. Protiću i Nikoli Jovanoviću, koji je ostao zapamćen po uvredljivim i nepristojnim komentarima protiv njegovog tadašnjeg lidera Vuka Jeremića, ali i Marinike Tepić. Protić i Jovanović su predstavili početak kampanje „Beograd ne može da čeka”, koju će, kako su rekli, činiti više stručnih organizacija, udruženja građana i sindikata.
I ostatak opozicije kao da je krenuo u kampanju. Pitanje je, međutim, koliko ono što saopštavaju javnosti liči na političke ideje, jasnu strategiju i da li u prvi plan mogu da istaknu ono što su oni uradili kada su bili na vlasti ili koje predloge sugerišu da bi bilo bolje uraditi. Na brojnim protestima su mogli da se primete predstavnici opozicije, ali se još niko nije ohrabrio da se obrati prisutnima. To je navodno pokušao lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta na skupu u Valjevu, ali do toga nije došlo.
Da ne bi doživeli sličnu sudbinu, predstavnici opozicije najradije gostuju u medijima koji važe za opozicione, pa je tako nedavno kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović ponovo otvorio staru predizbornu „ranu” o odnosu ZLF sa Draganom Đilasom, koja se odnosila na izlazak na birališta u junu. Govorio je o momentu kada je Đilas u koaliciji preglasan povodom pitanja izlaska na junske izbore i da nije mogao da podnese što je bio u manjini, pa je, kako navodi Lazović, pocepao koaliciju, umesto da prihvati volju većine.
„Mi smo zaista dobro sarađivali, pa i oko stvari oko kojih se ne slažemo jer je ZLF poštovao svaku odluku većine u koaliciji. Čim je došlo do situacije da su oni u manjini i da treba da se prilagode većinskom stavu, došlo je do pucanja. Nažalost, to govori i da u opoziciji ima onih koji treba da uče o demokratiji. Uostalom, pogubnost ove usiljene odluke da negde bojkotuju, negde izlaze na izbore videla se u rezultatu, jer smo svi zajedno izgubili”, naveo je Lazović, dodajući da uz svu dobru volju ipak ne može da razume kako to jedne izbore bojkotujete, ali samo u jednom gradu, jer nema izbornih uslova, a u isto vreme izlazite na izbore u drugim gradovima, a odmah nakon toga pozivate na nove izbore.
Prethodno, Đilas je izjavio da „nema druge mogućnosti za promenu vlasti osim pobede na izborima” i da zbog toga njegova stranka zahteva „da u radnu grupu oko promena izbornih uslova uđu predstavnici misije ODIHR-a i predstavnici Evropskog parlamenta”. Na pitanje da li bi učestvovao na junskim izborima da je znao da će vlast posle njih da oživi projekat „Jadar”, kaže da ne bi ni tada i da su koalicija „Srbija protiv nasilja”, Novi DSS, POKS i „Proglas” ostali verni dogovoru da „ne idu na izbore bez promenjenih izbornih uslova”. „Nažalost, neke kolege su se opredelile za drugi vid borbe, ali ne želim da se vraćam u prošlost jer ćemo se mnogo zameriti jedni drugima”, poručio je on. Kazao je i da ulica služi za pritisak na vlast, da se nateraju da prihvate neke stvari i učine ustupke”, ali da se „na ulici vlast ne menja”.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković, međutim, kaže da je veoma primetno da je celokupna opozicija težište svoje kampanje sa izbornih uslova prebacila na priču o litijumu. Za „Politiku” ističe da je „antilitijumska revolucija”, u čijim prvim redovima je opozicija, jedna loša aktivnost i da našoj zemlji nanosi mnogo štete. Navodi da je reč o investitoru koji je spreman da investira nemali novac i da je tu već 20 godina, kao i da je uložena ogromna politička, medijska i društvena energija da se blokira najveća strana direktna investicija za poslednjih četvrt veka.
„Nijednog trena niko od dežurnih kritizera nije postavio pitanje da li stopiranje projekta ’Jadar’ kao epilog ima rušenje razvojnog potencijala zemlje zasnovanog na naučno-tehnološkom napretku i rastućim potrebama evropskog tržišta za elektrifikacijom voznog parka u kontekstu klimatskih promena, suštinski neophodnih savremenom svetu”, kaže Stanković i dodaje da opozicija, umesto pronalaženja jake političke teme, „kao da se vrti oko sebe” bez ikakvih konstruktivnih predloga po pitanju zaštite životne sredine. „Zato su i oštro podeljeni i sukob između njih tinja odavno pa predlažu nešto što niko u Evropi nije uradio, a to je uvođenje moratorijuma na iskopavanju litijuma”, ističe on.
Ocenjuje da je to sada njihova politička strategija koja će se loše odraziti na političke šanse opozicije na nekim narednim izborima, iako im sada donosi neke političke poene, ali će se loše odraziti i na buduće investitore, uz dozu nesigurnosti za one koji već posluju ovde. Dodaje da će zaplet biti dnevnopolitički jer se sve dešava u začaranom krugu propagande i politike incidenta. Kaže da ko ne veruje, mogao bi preko društvenih mreža da posluša šta o ovoj temi govore predstavnici opozicije i da se iz toga mogu lako shvatiti njihovi motivi, ambicije i politička očekivanja koja nisu mala.