Malović: Opšti izbor, a ne reizbor

Poslanici srpskog parlamenta nastavili su juče raspravu o paketu pravosudnih zakona, a govorilo se o zakonima o sudijama i o Visokom savetu sudstva, koji, kako je rekla Snežana Malović, ministar pravde, predviđa opšti izbor sudija i koji će obezbediti veću efikasnost i kvalitetniji rad sudija, uz garanciju načela nezavisnosti sudstva. Poslanici vladajuće koalicije, kako su isticali, posebno su zadovoljni što će „sudije birati struka”, a opozicija, osim što ne veruje da će ovakvi zakoni obezbediti nezavisnost, tvrdi i da su oni nedorečeni, što ostavlja mogućnost za različita tumačenja.

Obrazlažući predložena zakonska rešenja poslanicima, Snežana Malović je rekla da će sudije ubuduće birati Visoki savet sudstva, a ne parlament kao sada, i da je predviđen opšti izbor sudija za sve sudove u Srbiji, jer se uspostavlja nova mreža pravosudnih organa u kojima će izabrane sudije početi da rade od 1. januara 2010. godine. Prema njenim rečima, „ovo nije reizbor, već opšti izbor sudija, s obzirom na to da se u odnosu na važeći Zakon o teritorijalnoj organizaciji sudova, osnivaju potpuno novi sudovi s novim nadležnostima”. Ona je rekla i da će Skupština Srbije birati sudije koji prvi put stupaju na tu funkciju i to na period od tri godine, a „ukoliko dobiju prelaznu ocenu, biće izabrani na stalnu funkciju”. Jedna od vrlo važnih novina, prema njenim rečima, jeste uvođenje vrednovanja sudija, koje bi kasnije bilo osnov za njihov izbor, obuku i razrešenje. Malovićka je rekla da inicijativu za razrešenje sudije može da pokrene svako, a o njoj odlučuje Visoki savet sudstva.

Nebojša Ranđelović (LDP) rekao je da je njegova stranka za reformu pravosuđa, ali „moramo da ukažemo na niz anomalija u ovim zakonima”. Prema njegovim rečima, postavlja se „pitanje ko će vršiti reizbor u pravosuđu”. On je istakao da je nelogično to što će prvi sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca predlagati sadašnji Visoki savet pravosuđa. Ranđelović je dodao: „Traži se reizbor zbog raskida sa dosadašnjim pravosudnim sistemom, a, s druge strane, sastav saveta i veća koji treba da izvrše najveći deo posla u reformi predlaže Visoki savet pravosuđa, institucija s kojom se želi raskid”.

Miroslav Petković (DSS) kazao je da zakoni sadrže dosta nepreciznosti i istakao da „ne može predsednik Visokog saveta sudstva istovremeno da bude i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, jer on upravlja i rukovodi radom, a, s druge strane, predstavlja savet – to je u direktnoj suprotnosti, ne shvata se da je Visoki savet sudstva nezavisan”.

Zoran Krasić (SRS) kazao je da „pojedina rešenja nisu loša, ali koncept je pogrešan”. Krasić je kazao i da vlast može kako hoće da zove „reizbor sudija, ali ovo što ovde piše jeste ponovni izbor, skrećem vam pažnju da ćete sa ovim rešenjem imati problem i pred Evropskim sudom za ljudska prava, jer ne vodite računa o stalnosti sudijske funkcije koja je garantovana Ustavom, dakle ni o stečenim pravima sudija”.

Nenad Konstantinović (DS) rekao je da je opšti izbor sudija obaveza koju je propisao Ustavni zakon, a „do dana današnjeg niko nije pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti te odredbe”. Prema njegovim rečima, posle donošenja ovih zakona, „sudije će prvi put birati struka, njihov izbor neće zavisiti od politike”.