Majstor jednostavnosti

Uvek je bilo isto: čim popiju koju čašicu, postaju idioti. Uvek to trabunjanje i vika. Političke diskusije koje se skoro uvek završavaju svađom ili čak tučom pod uličnom svetiljkom. Ljudi bi nepitani urlali svoja mišljenja, kasnije bi pesnicama udarali jedni druge, a već sutradan padali bi jedni drugima u zagrljaj.

Ovo je samo delić atmosfere u bečkom kafeu oko kojeg se plete radnja nove knjige  Roberta Zetalera, austrijskog pisca, scenariste i glumca, koji živi u Berlinu. Njegov novi roman „Kafe bez imena”, na nemačkom objavljen prošle godine, upravo je stigao i pred naše čitaoce u izdanju kuće Booka u prevodu Ljiljane Ilić i Nataše Vukajlović Fischer.

„Kafe bez imena” je priča o sudbinama malih ljudi u vreme velikih promena. Radnja se dešava dvadesetak godina posle Drugog svetskog rata, kada se Beč uveliko obnavlja. Dok niču nove zgrade i nazire se svetla budućnost, talas tog optimizma zahvata i Roberta Simona, najamnog radnika na pijaci u jednoj od  najsiromašnijih bečkih četvrti, koji odlučuje da ostvari svoj davnašnji san i otvori kafe. Posle dvoumljenja kako da ga nazove, ipak ga ostavlja bez imena jer „na kraju krajeva, i Dunav je postojao i pre nego što mu je neko dao ime Dunav...”  Kafe bez imena, smešten blizu pijace, postaje srce četvrti, mesto gde dolaze radnici, beskućnici, umetnici, bokseri, oni koji traže društvo i pre svega razgovor. I svako od njih ima svoju priču, poput, na primer, ove:

„Stari se, kakva mizerija. Ako si ranije bio lep, sada je starenje strašno. Ako si umesto lepote imao karakter, umeš da kuvaš i takve stvari, onda je drugačije. Najverovatnije se lakše i umre ako nikada nisi bio lep.”

Ili ove: „U Demelu sam bila jedan jedini put, i to na poziv jednog gospodina. Visoki službenik u ministarstvu, s otmenim stanom u Alzergrundu, dobrim manirima i pristojnom platom do kraja života. Ali kada je šlag počeo da mu kaplje  s brkova, znala sam da ga neću. Onda se oženio svojom sekretaricom. Dvadeset godina mlađom. Razvod. Srčani udar. Centralno groblje. Tako ti je to. Muškarac je ništa bez žene, samo to niko ne zna.”

Robert Zetaler, rođen u Beču 1966. godine, koji je dugi niz godina igrao u pozorištu, na filmu i televiziji, stupio je na književnu scenu 2006. godine i od tada ubire samo pohvale književne kritike. Sa osam romana i nekoliko nagrada koje je dobio kao pisac i scenarista, sa delom prevedenim na više od 40 jezika, danas je jedna od najvećih književnih zvezda nemačkog jezika, mada je nastavio i da glumi, a jedna od zapaženijih uloga mu je u Sorentinovom filmu „Mladost” iz 2015. godine – mala, ali efektna.

Naši čitaoci upoznali su ovog autora kroz kratak i briljantan roman „Čitav život”, takođe objavljen u izdanju kuće Booka, koji je bio  u užem izboru za međunarodnu Bukerovu nagradu. Booka je potom objavila njegov roman „Trafikant” iz 2012. godine (po kome je snimljen i film), kao i „Polje” iz 2018, ovenčano nagradom „Rheingau”, zbirku 29 dirljivih priča koje bi nam o svom životu, kad bi mogli, ispričali sahranjeni na groblju provincijskog gradića Paulištata. Popularnost Zetalera kao pisca je ovde porasla naročito posle knjige „Trafikant”, majstorski napisane sage o bujanju nacizma uoči Drugog svetskog rata:

„Naravno da se upravo pisala istorija – ali kada to nije bilo tako? Preokreti su bili u toku – ali zar oni nisu bili i potrebni? Protivdržavna imovina komunista i neistomišljenika je zaplenjena – ali zar to nije bilo i pravedno? Jevrejska imovina oduzeta, njihove radnje zatvorene i date na rukovođenje valjanim građankama i građanima – ali zar to nisu bile već odavno potrebne mere za održavanje javnog reda i mira u našem prijatnom gradu Beču? U našoj tolerantnoj, bogougodnoj državi Austriji? Pa idemo napred! Pa nešto se dešava! Pa svuda se nešto događa! Otvaranje  izložbe Degenerisana umetnost u Kunstlerhausu! Šokantno! Vođa u Italiji! Vođa u Minhenu! Vođa u Salcburgu! Vođa svuda! Neverovatno! Musolini drži govor! Gebels govori u Diseldorfu! Predivno! Takmičenje strelaca Železnice Rajha održava se u Beču-Kagranu! Jedan komunista se ubio! Još jedan! I još jedan! Pa zar nisu to pomalo i zaslužili, poštovane čitateljke i čitaoci? Danas velika izložba cveća u Favoritu! Ulaz za decu i ratne veterane besplatan! Pa gde to još ima! Danas će službeni organi očistiti Prater od stranog ološa! Danas besplatno pivo za sve! Sutra veliki aeromiting! Dođite svi!”

Književna kritika je „Trafikanta” okarakterisala kao veliki roman, knjigu „o prijateljstvu u teškim vremenima i zadržavanju čovečnosti čak i kad je šljam na vlasti”, a Zetalera nazvala majstorom jednostavnosti koji  „kao malo koji pisac današnjice ume da svojim likovima podari ljudsko dostojanstvo”.