Čuvajte se stršljenova

Leto je i često se priča o ujedima stršljenova. Pre mnogo godina, otac i ja smo išli u šumu da sečemo drveće za ogrev kako bismo se on, majka i ja u toku zime grejali.

Plan je bio da isečemo tri, četiri debela grmića i cera. Kad je pao prvi cer, dužine čitavih deset metara i debljine oko pola metra, otac povika: „Lezi, brzo!”

Legao sam i oprezno pogledao ka nebu. Iznad nas je leteo oblak stršljenova. Jedan me je ujeo blizu ramena i ja puzeći brzo izađoh na asfaltni put pa otrčah do sela. Tamo pokušah da upalim moped, ali on nikako da proradi. Do lekara sam stigao biciklom i tamo dobio injekciju. Utom je stigao i otac.

Posledica ove nezgode u šumi bio je kod mene jedan ujed i veliki otok na telu, dok kod oca, uprkos tome što je zadobio tri ujeda, otoka nije bilo. Lekar me je upozorio da će se otok povući, ali da će se pojavljivati još dva puta, u razmaku od po 12 sati.

Meštani našeg sela ukorili su nas što pre nego što smo posekli drvo nismo udarali sekirom u deblo kako bismo oterali insekte. Naime, u tom stablu nalazilo se stanište stršljenova, koje je pad drveta uznemirio.

Kasnije, u Beogradu, jedan profesor stručan za infektivne bolesti objašnjavao je kako se od ujeda stršljena može naprasno umreti, ako je ujedena osoba alergična.

Na moje pitanje kako da čovek zna da li je alergičan odgovorio mi je da se to pregledom i analizama ne može utvrditi – sve dok se takav slučaj ne dogodi.

Ljubiša Stanojević,

Beograd