Dodik: Neka dokažu da Šmit može da nameće zakone

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – „Naš cilj je da dokažemo da ovo nije nikakva zemlja, nikakva demokratija, da je ovo protektorat koji se zasniva na trenutnoj volji pojedinaca”, izjavio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nakon jučerašnjeg ročišta koje je održano u Sudu BiH. U Sarajevu je nastavljeno suđenje Dodiku i vršiocu dužnosti direktora „Službenog glasnika” Srpske Milošu Lukiću zbog „nepoštovanja odluka Kristijana Šmita”.

Dodik je pred novinarima ispred Suda BiH ocenio da je reč o montiranom procesu, a u prilog tome, kako je naveo, ide činjenica da Tužilaštvo BiH odbija da izvede dokaze u vezi s Aneksom deset Dejtonskog sporazuma i da dokaže da pojedinac može nametati zakone u BiH. „Neka dokažu da u BiH postoji pojedinac koji može nametati zakone”, rekao je Dodik.

Njima dvojici se sudi jer su potpisali i objavili akte u „Službenom glasniku” RS, koje je Šmit pre toga poništio, što su tužioci proglasili nepoštovanjem odluka visokog predstavnika i pokrenuli proces. Odredbe kojima je kriminalizovano nepostupanje po odlukama visokog predstavnika u Krivični zakon BiH dopisao je nametanjem zakona sam Šmit, kog u RS ne priznaju kao visokog predstavnika jer tvrde da nije imenovan u skladu s odredbama Dejtonskog sporazuma, kojima je predviđeno da se imenovanje na tu poziciju obavlja na zahtev strana potpisnica „Dejtona” i da ga potom relevantnom rezolucijom potvrđuje Savet bezbednosti UN.

Dodik napominje da odbrana zahteva da Tužilaštvo BiH iznese dokaz da je Šmit imenovan u skladu s Aneksom deset Dejtonskog sporazuma. On je podsetio da Sud BiH ranije nije hteo da prihvati svedoke koji bi objasnili kako se odvija proces imenovanja visokog predstavnika. „Pozivam sve da pročitaju optužnicu u kojoj se navodi da je Šmit imenovan u skladu s Aneksom deset, a onda tužioci odbijaju da iznesu taj aneks. Nisu izneli dokaze da u BiH postoji visoki predstavnik. Optužnicu su podigli pod pritiskom američke i britanske ambasade, ali to tužioce ne oslobađa obaveze da postupaju u skladu s pravom”, rekao je Dodik, istakavši da su tri ročišta zakazana u septembru u vreme kampanje, kako bi ga „onemogućili da vodi aktivnosti pre izbora”.

Dodikov branilac Goran Bubić ocenio je da je ovaj proces usmeren protiv suvereniteta BiH, jer je, kako je istakao, predsednik RS potpisujući akte obavljao ustavna ovlašćenja u skladu s Ustavom RS, koji je usklađen sa Ustavom BiH i sastavni je deo ustavnog poretka BiH. Bubić je, međutim, ocenio kao korektnu odluku postupajućeg sudije, koja je, kako kaže, dopustila da se dokazi odbrane iznesu tek nakon što tužilaštvo izvede Aneks deset „Dejtona”. „To je logična odluka, jer odbrana nema šta da osporava pre nego što se pročita Aneks deset. Preko svedoka odbrane Jelene Pajić Baštinac smo predstavili da je Dodik sledio stavove Narodne skupštine RS i Vlade RS”, rekao je Bubić.

Advokat iz Beograda Goran Petronijević rekao je da je sud delimično razumeo zahtev odbrane, koja tvrdi da je primarno izvođenje Aneksa deset kao dokaza. „Bez izvođenja tog dokaza, optužni akt ne postoji”, naveo je Petronijević.

Pravni savetnik tima odbrane Anto Nobilo rekao je da se u ovom postupku ne može čak ni identifikovati o kom krivičnom delu je reč. „Da li je neko povređen ili je izgubio imovinu, da li je oštećeno nečije pravo ili je narušen ustavni postupak? Bakćemo se dugo s nečim što uopšte nije krivično delo i to će se na kraju utvrditi”, uveren je Nobilo.