Divljačke kamate

Da dug nije dobar drug uverili su se pre neki dan i čelnici Košarkaškog kluba Partizan čiji je račun blokirala grčka „Marfin” banka, jer joj, kako iz nje saopštavaju, naš šampion nije plaćao ni kamatu, a kamoli delove glavnice za pozajmljenih 1,9 miliona evra. Umesto da se o tome po glavi češu oni koji vode taj klub, neko iz uprave ili bar čovek koji vodi finansije, vreo kesten, svejedno kako, uzeo je u ruke neko ko o tome treba najmanje da priča – Duško Vujošević, košarkaški trener. I naravno, napravio je toliko ličnih da bi mu, za njegovo dobro, valjalo zabraniti da na ovu i slične teme ubuduće i – govori.

To što je Partizan, sedmostruki šampion SRJ, a potom i Srbije, nikako ne znači da može da se zajmi, a da ne plaća kamatu i ne vraća dug. Sport, pa i košarka, odavno su izašli iz pelena amaterizma i fiskulture za široke narodne mase. Na delu je profesionalizam. S njim i odgovornost za sportske, a potom i finansijske rezultate. Pa i za izgovorenu reč. Te stvari obično idu jedna za drugom, ali, sudeći po vajkanju vođe košarkaša Partizana, kod njih to baš i nije slučaj. Sportski uspesi su daleko nadmašili poslovne. Morali su da se zaduže kod banke. Ni prvi niti poslednji. Sasvim uobičajena stvar.

Ali, šta nije normalno. Da trener optužuje banku za, kako je rekao, „divljačke kamate”. Kada su odgovorni ljudi kluba tražili zajam morali su znati pod kojim se i kakvim uslovima zadužuju. Banka ih nije zvala niti ucenjivala da uzmu kredit po bilo koju cenu. Oni su joj došli na noge. I dala im je pare po uslovima koje su oni prihvatili. A to što joj, čak ni posle produženja rokova otplate, ni kamatu ne plaćaju govori o krajnjem nemaru ili nesposobnosti odgovornih za vođenje kluba i njegovih finansija.

Banke nisu filantropska društva niti udruženja ljubitelja retkih leptirova, već prodavnice specifične robe – novca. I to tuđeg. A to znači da ta roba ima svoju cenu. Koliku? Onoliku koliko se s njom pogodimo. Partizan je prihvatio „divljačkih” 17 procenata godišnje. Tolika kamata, prema sadašnjim merilima, još je i pomozi Bože i ne može se nazvati zelenaškom.

O tome je valjalo misliti pre zaduživanja. Ali, sudeći po svemu, nije. Ni jedan kredit, kaže stara kineska poslovica, nije skup, ako ne misliš da ga vratiš. U Partizanu su, po svemu sudeći, očekivali da će im banka oprostiti taj zajam ili da će ga amortizovati reklamom. Ne. Banka traži da joj se uzajmljeno plati i vrati.

Sva ostala priča, o nekakvoj, navodnoj, zaveri protiv našeg košarkaškog šampiona i to baš pred važnu utakmicu sa grčkim klubom, pada u vodu pred samo jednom činjenicom – nigde u svetu, pa ni kod nas, osioni dužnik ne može da ucenjuje – poverioca.

Prošla su vremena u kojima su loše platiše profitirale. Makar to bile i nacionalne veličine poput siromašnog Partizana među mnogo bogatijim evropskim klubovima. SOFK-e više nema, država ima preča posla, a tržište  nemilosrdno lupa rampe.