Korona uzdrmala psihu adolescenata

Podaci izvedeni iz najnovijeg „Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih Srbije 2024. godine” govore da čak dve trećine mladih u Srbiji često oseća da je pod stresom, polovina njih ima simptome anksioznosti, a skoro trećina mladih kaže da se često oseća depresivno. Studija koja je urađena na reprezentativnom uzorku mladih, starosti od 15 do 30 godina, takođe govori da su službe za zaštitu mentalnog zdravlja uglavnom nedostupne pripadnicima mlade generacije – iako najveći broj njih ima svest o značaju mentalne higijene, svega pet odsto mladih kaže da im je dostupna pomoć stručnjaka za dušu. Utisak mladih koji su učestovali u ovom istraživanju, koje svake godine sprovodi Krovna organizacija mladih Srbije, potkrepljuje i zvanična statistika koja govori da u Srbiji postoji svega 47 lekara koji se bave mentalnim zdravljem dece i adolescenata do 25 godine. Podaci takođe govore da na 42.000 mladih dolazi jedan psihijatar, a psihoterapijske usluge može sebi da priušti mali broj adolescenata.

I dok brojke Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da polovina svih mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine, a čak dve trećine do 25. godine, nacionalna statistika svedoči da u proseku prođe deset godina od pojave prvih simptoma sa mentalnim zdravljem do traženja stručne pomoći, i da samo trećina dece i mladih dobije pravovremenu dijagnostiku. Autori izveštaja Unicefa „Stanje dece u svetu” ističu da je potrebno 5,5 stručnjaka za mentalno zdravlje na 100.000 dece i adolescenata, što znači da Srbiji nedostaje najmanje još 45 dečjih psihijatara. Podaci izvedeni iz poslednjeg istraživanja Unicefa o višestrukim poremećajima dece i žena (MICS 6) svedoče da pet odsto dece u našoj zemlji ima neku razvojnu smetnju ili poremećaj, a rezultati Nacionalnog istraživanja psihijatrijskih smetnji u vreme pandemije iz 2022. godine pokazuju da su kod adolescenata uzrasta od 18 do 25 godina bili najučestaliji anksiozni poremećaji (5,7 odsto), poremećaji raspoloženja (4,3 procenta) i poremećaji usled upotrebe alkohola i droga (19 odsto).

Skoro svakoj petoj mladoj osobi pogoršalo se mentalno zdravlje u prethodne dve godine, svedoče podaci izvedeni iz istraživanja Unicefa o uticaju pandemije virusa korona na porodice u Srbiji, koji upozoravaju da je kriza izazvana koronom ostavila najveće posledice na adolescente uzrasta od 13 do 17 godina koji potiču iz porodica sa nižim socioekonomskim statusom iz Beograda i drugih urbanih centara. Čak 44 odsto njih ima teškoće sa koncentracijom prilikom učenja, a najčešće mentalne tegobe i problemi koje adolescenti imaju jesu anksioznost i razdražljivost.

Rezultati ankete „Mentalno zdravlje mladih”, koju je Unicef sproveo putem platforme U-report, pokazuje da bi mladi, ukoliko bi im bila neophodna psihološka podrška, najradije tražili pomoć ili savet od članova svoje porodice, što je češći slučaj sa devojkama nego sa mladićima. Bliskim prijateljima obraća se četvrtina ispitanika, 18 procenata adolescenata pomoć dobija od psihologa, dok se osam odsto njih izjasnilo da ne bi tražilo pomoć uopšte. Očekivano, mlađi ispitanici (15–19 godina) ređe se obraćaju psihologu, a sa porastom godina ispitanika povećava se broj onih koji bi tražili pomoć od stručnjaka, a smanjuje procenat onih koji ne bi tražili pomoć uopšte.

Podaci izvedeni iz interdisciplinarnog projekta „Cov2Soul.RS”, koji su sproveli stručnjaci Medicinskog fakulteta u Beogradu – Instituta za mentalno zdravlje i Instituta za socijalnu medicinu – kao i stručnjaci Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, pokazali su da je tokom leta 2021. godine kod mladih uzrasta 18–25 godina upotreba alkohola bila čak tri puta češća nego u ostalim uzrasnim grupama, a skoro petina mladih koristila je alkohol na način koji zahteva momentalnu intervenciju zdravstvene službe. Poremećaji anksioznog spektra dijagnostikovani su kod šest odsto mladih, dok su poremećaji iz spektra depresije prisutni kod oko četiri odsto mladih. I dok statistika Svetske zdravstvene organizacije upozorava da polovina svih mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine života, a čak 75 odsto njih razvija se do 24. godine života, kao i da suicid spada u drugi najčešći uzrok smrti u ovoj starosnoj dobi – odmah posle saobraćajnih nesreća – nacionalna statistika svedoči da svake godine u našoj zemlji oko 90 mladih osoba oduzme sebi život.