Srbin u Americi optužen zbog „svatinga"

Nemanja Radosavljević (21), poreklom iz Srbije, optužen je u Sjedinjenim Američkim Državama da je tokom protekle četiri godine slao lažne dojave o postavljenim bombama i izlagao žrtve policijskim intervencijama, što je praksa koja se u Americi zove „svating”.

„Svateri”, kako se nazivaju osobe koje šalju ovakve prijave, lažno dojavljuju policiji velike bezbednosne događaje, poput pretnje bombama, talačke krize, ubistva… Oni nemaju neku konkretnu korist od toga, već to rade kako bi izazvali što opsežniju i veću policijsku akciju i na taj način naškodili meti svoje krajnje neslane šale.

Na sajtu kancelarije američkog tužioca za Distrikt Kolumbija prošle nedelje objavljena je i fotografija Radosavljevića sa njegovim ličnim podacima, ali i detaljima optužnice.

Sumnja se da je on bio deo kriminalne grupe koja je od decembra 2020. do januara 2024. nabavila lične podatke i adrese odabranih žrtava, a zatim su zvali policiju i prijavljivali da su na adrese tih ljudi postavljane bombe. „Cilj im je bio da policija dođe na adresu za koju su dobili dojavu da je tu podmetnuta bomba, što se i dešavalo”, naveli su iz tužilaštva.

Optuženi Srbin je sa svojim saučesnicima imao 101 žrtvu, a od ukupnog broja, 40 su bili civili, dok je njih 61 bilo zaposleno u državnoj službi, preneli su američki mediji.

Na meti lažnih dojava o postavljenoj bombi našle su se i četiri firme, četiri verske institucije i jedan univerzitet. Radosavljević se tereti po jednoj tački optužnice za udruživanje radi vršenja krivičnih dela, po 29 tačaka za pretnje i lažne informacije u vezi sa eksplozivom i četiri tačke za pretnje, navodi se u optužnici.

Osim Radosavljevića, u pritvoru se nalazi i njegov saučesnik Tomas Sabo (26), državljanin Rumunije.

Američki mediji su preneli da su među njihovim žrtvama bile ličnosti uključene u krivični postupak protiv bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, poput sudije Tanje Čutkan i specijalnog tužioca Džeka Smita, ali i Merdžori Tejlor Grin. Pozivi policiji uključivali su i lažne izveštaje o ubistvu ili pripremi samoubistva u kući žrtve, ili o uzimanju talaca.

„Svating” se kao izraz pojavljuje među ljubiteljima onlajn igara, a ime je dobio po jedinicama za hitne intervencije američke policije – „SVAT” timovima.

Savezni tužilac Metju Grejvs saopštio je prošle nedelje da „svating” nije nevina šala, te da se na taj način ugrožavaju ljudi, rasipaju policijski resursi i nanosi velika emocionalna trauma žrtvama.

Pojam „svating” ušao je u upotrebu početkom 21. veka kada su gejmeri, posebno oni koji se uživo snimaju dok igraju igrice, počeli da uzimaju lične podatke protivnika, poput njihove adrese stanovanja. Nakon toga su slali telefonske prijave lokalnim policijama o zločinu koji se navodno dogodio upravo na toj adresi. Potom bi se na vratima žrtve pojavio policijski tim.

Mediji su ranije pisali da je jedan od najpoznatijih primera „svatinga” slučaj kada je Tajler Baris iz Los Anđelesa lažno optužio Endrua Finča u Kanzasu 2017. godine. Beris je uputio lažnu prijavu hitnoj službi, prijavivši Finča da je ubio člana porodice i da dvoje ljudi drži kao taoce. Policija je upala u Finčovu kuću i upucala ga. Beris je uhapšen i osuđen na 20 godina robije.

U avgustu 2020. godine, dom Meline Abdulah, aktivistkinje organizacije Black Lives Matter (BLM), opkolila je policija iz Los Anđelesa. Prema napisima medija, ispostavilo se da je incident bio „svating” napad i da je osoba prijavila da se u toj kući događa talačka kriza.

Zabeležen je i slučaj ukrajinskog hakera Sergeja Vovnenka, koji je 2013. godine poslao heroin na kućnu adresu blogera o sajber-bezbednosti Brajana Krebsa, preko sajta „Silk road” na dark-vebu.

Haker je pokušao da „namesti” hapšenje blogera tako što je, nakon što je poslao narkotike, pozvao policiju i prijavio da je droga na njegovoj adresi. Međutim, plan mu je propao i kasnije je osuđen na 41 mesec zatvora.

Podsticanje ovakvih akcija i lažno prijavljivanje je nezakonito u SAD, a te slučajeve istražuje Federalni istražni biro (FBI).

Ovaj problem u SAD je veliki i raste iz godine u godinu.

U borbi protiv „svatinga” u Americi se izriču stroge kazne.