Rehabilitacija Hebranga

Pred tročlanim većem Okružnog suda u Beogradu kojem je predsedavala sudija Slađana Bojović, juče je održano ročište povodom zahteva za rehabilitaciju Andrije Hebranga, bivšeg ministra u vladama Demokratske Federativne Jugoslavije i Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Zahtevom za rehabilitaciju koju je podneo Hebrangov sin Branko, od suda se traži da se preispita odluka javnog tužioca iz 1948. godine kojom se njegovom ocu na teret stavljalo krivično delo protiv naroda i države. Prema tvrdnjama tadašnjeg tužioca, Hebrang je kao ustaški špijun prokazivao zagrebačke komuniste ilegalce u ustaškom zatvoru, posle oslobođenja sabotirao je politiku vlade u privrednoj politici i kao sovjetski agent podržao rezoluciju Informbiroa.

U zahtevu za rehabilitaciju navodi se da je javni tužilac FNRJ Josip Hrnčević, 18. maja 1948. godine doneo rešenje o pokretanju istrage i odredio pritvor Andriji Hebrangu. Ta istraga nikada zvanično nije završena.

– Reč je o klasičnom i ideološkom obračunu sa čovekom koga je trebalo eliminisati iz politike, sa slobode i na kraju života. Hebrang nikada nije izašao iz logora Glavnjače. Ne zna se vreme, mesto i način njegove smrti. Nije poznato ni gde je sahranjen. Iz transkripata njegovih prisluškivanih razgovora, koji se čuvaju u Hrvatskom državnom arhivu, pouzdano se može zaključiti da je progon Hebranga bio montiran, staljinistički i zasnovan na političkim i ideološkim razlozima. Potpuno su besmislene i optužbe da je Hebrang zavrbovan za saradnju sa ustašama dok je bio u njihovom zatvoru. Smešni su navodi partijske komisije da je Hebrang ogovarao svoje partijske drugove u Sovjetskom Savezu – navedeno je u zahtevu za rehabilitaciju, koji je juče sudu predočio pravni zastupnik Hebrangovih, Dragoljub Todorović.

Advokat se u zahtevu za rehabilitaciju osvrnuo i na smrt Andrije Hebranga koji je navodno 11. juna 1949. godine pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji. U zapisniku o ovom slučaju, za koji se u zahtevu tvrdi da nije verodostojan, navodi se da je Hebrang izvršio samoubistvo vešanjem o radijator.

– Dokaz da Hebrang nije mogao da izvrši samoubistvo vešanjem o radijator u svojoj ćeliji u logoru Glavnjača jeste činjenica da ni u jednoj prostoriji ovog objekta nije bilo radijatora. Smrt je upisana 3.049 dana posle njegovog navodnog samoubistva u zatvoru i to bez verodostojne izjave. Postoje okolnosti koje ukazuju da je Hebrang bio živ, čak i nekoliko godina pošto je zvanično proglašen mrtvim – istakao je Todorović.

Za tvrdnje iznete u zahtevu za rehabilitaciju, priložen je i niz dokaza među kojima su dokumenti MUP-a FNRJ, obaveštenja o privođenju, zapisnici o saslušanju. Pošto razmotri zahtev i dokumentaciju, sudsko veće će doneti odluku o rehabilitaciji Andrije Hebranga.