Širenje Beograda na vodi

„Politika” nas je 20. avgusta obavestila da je sačinjen plan ekspanzije Beograda na vodi i da je već predočen javnosti, mada se ne zna gde je i kako se može videti, ali verovatno će se konsultovati da je vođena javna rasprava i biće usvojen od strane Gradskih organa.

Tim planom Beograda na vodi obuhvatiće se prostor od Savskog pristaništa, Karađorđeva ulica i povezati s Terazijskom terasom tj. Terazijama, verovatno rušenjem objekata paralelno s Kameničkom ulicom. Zatim se obuhvataju Savska ulica, pa Bulevar vojvode Mišića, sve do Ade Ciganlije. Na tom potezu obuhvatiće teren „Jugopetrola”, sve do Hipodroma i teren bivše šećerane, sem građevinskog objekta. Uz Topčidersku reku biće povezan i s Košutnjakom.

Beogradu na vodi omogućen je i prelaz na levu obalu Save od Ade do Starog sajmišta. Na celom ovom prostoru gradiće se stambeno-komercijalni soliteri koji će zatvoriti pogled i pristup Savi, poput već izgrađenih u Beogradu na vodi, sve do kule „Beograd”, koja s bližom okolinom jedino deluje lepo i savremeno.

Gde su nam tu široke avenije i šetališta pored Save koji će privlačiti ljude?

Vidimo da je izvesno da će se rušiti Beogradski sajam, sem Hale 1, radi „kontinuiteta razvoja” priobalja po projektima Beograda na vodi. To će se učiniti iako je 350 arhitekata i inženjera različitih profila potpisalo deklaraciju protiv rušenja.

SANU se dva puta oglasio sa stavom da je Beogradski sajam „urbanističko arhitektonsko rešenje lepote i funkcionalnosti impozantnosti, jedno od najvrednijih dela srpske arhitekture i graditeljstva”.

Prostor predviđen za Beograd na vodi obuhvata oko četvrtine užeg gradskog prostora, najlepšeg i najatraktivnijeg dela na obalama reka kakav nema nijedan grad u Evropi. Ovakav prostor ne sme biti predat u ruke strancima da oni oblikuju naše graditeljstvo i našu kulturu. Nema tog novca kojim bi se moglo platiti ruglo koje bismo ostavili budućim generacijama.

Predlažem da se odmah obustave sve aktivnosti na ovom projektu i da raspiše međunarodni konkurs sa obaveznim učešćem naših stručnjaka za rešenje ovog prostora, beogradskih bisera.

Živomir Žika Tešić,
politikolog u penziji