Zelena čoja Čukaričkog rukavca

Već više od desetak dana Čukarički rukavac prekriven je neobičnim „zelenim tepihom”. Zbog ove pojave zabrinuli su se mnogi sugrađani jer su pomislili da je opet reč o nekom zagađenju na ovoj lokaciji, ali srećom ovog puta nije tako. Površinu vode na ovom delu Ade Ciganlije pokrila je biljka pod imenom sočivica. Reč je o plivajućoj biljčici koja se pod određenim uslovima brzo razmnožava.

– Sočivica se nikada ne ukorenjuje i živi u sporotekućim, toplim vodama, organski opterećenim, odnosno zagađenim. U vodama koje imaju dosta nitrita i fosfata. A pošto već dva, tri meseca nema značajnih padavina, u Čukarički rukavac se uliva samo zagađena voda iz Topčiderske reke. Osim toga voda je topla, a nema ni vetra da malo pokrene površinu vode u rukavcu, kako bi sočivicu „naterala” ka obali ili ka Savi. To su ispunjeni idealni uslovi u kojima se ona razmnožava, zbog čega se stvara taj „tepih” koji pokriva velike površine – objašnjava Gordana Subakov Simić, hidrobiolog i profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Čim se, kako kaže, postojeći uslovi promene, padne obilnija kiša ili dune jači vetar, sočivica će se polako razići.

– Važno je istaći da je sočivica izuzetno korisna biljka. Ona proizvodi kiseonik i tako prečišćava vodu i pretvara otpad u njoj u biomasu. Kao takva, ona ne smeta ni životu u vodi Čukaričkog rukavca. Pojedine vrste riba, kojih ovde nema, čak je i jedu, a njome se hrane i patke i druge barske ptice – istakla je Subakov Simić.

Voda u Savi i Dunavu zbog dugotrajnih suša ipak nije na istorijskom minimumu. Do tog minimuma koji je zabeležen šezdesetih i osamdesetih godina prošlog veka nedostaje još dva metra. Trenutno je vodostaj Save kod Beograda 158 centimetara, a Dunava u Zemunu 202.

– Vode su u domenu srednjeniskih vrednosti i zbog toga mi još od početka avgusta upozoravamo na nizak plovidbeni nivo. Slična situacija nas očekuje i u naredne dve nedelje. Iako se za vikend i u utorak na sredu očekuju padavine, ta količina u našoj zemlji neće preći 20 litara po kvadratnom metru, što je nedovoljno da se malo više napune naše reke. U Sloveniji se očekuju obilnije padavine, ali će ta voda biti iskorišćena za punjenje akumulacija u Hrvatskoj pa Savom do nas neće stići veća količina. I u Crnoj Gori i u Rumuniji očekuju se jači pljuskovi, ali oni neće napuniti naše slivove. Jedino čemu se nadamo jeste da više kiše padne u istočnoj Hercegovini, što Drinom može doći do nas – objašnjava Dejan Vladiković, koordinator hidrološke prognoze i upozorenja Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije.