Nikolas Maduro pomerio Božić na 1. oktobar

„Šta se desilo sa Božićem”, pita se u velikom istoimenom hitu čuveni američki pevač Frenk Sinatra. Odgovor kao da je stigao sa zakašnjenjem od skoro pola veka iz Venecuele – pomeren je za oktobar.

„Septembar miriše na Božić”, izjavio je Nikolas Maduro u svom televizijskom obraćanju u ponedeljak i nastavio: „Ove godine u čast svima vama, da vam svima zahvalim, odrediću da početak Božića bude 1. oktobra. Božić je svima stigao u miru, radosti i sigurnosti.”

Autoritarni lider Venecuele koji se suočava sa najvećim političkim izazovom tokom svoje turbulentne 11-godišnje vladavine, obećao je svim građanima Venecuele „mir, sreću i sigurnost”, tokom proslave najradosnijeg hrišćanskog praznika.

Ovo nije prvi put da je Maduro pomerio datum praznovanja Božića kako bi smirio političke napetosti u zemlji, praznika kada se javni službenici nadaju vladinim dodatnim bonusima i poklonima. Prošle godine venecuelanski lider je naredio da Božić počne 1. novembra. Kasnije je govorio kako mu je žao što praznik nije pomerio za još raniji datum. Kada se zemlja 2021. delimično oslobodila okova pandemije kovida 19, Maduro je doneo odluku da se Božić slavi 4. oktobra kako bi ojačao posustalu ekonomiju.

Episkopska konferencija Venecuele je protestovala zbog ovakve odluke, upozoravajući da se praznik ne sme koristiti u političke ili propagandne ciljeve. „Božić počinje 25. decembra”, navodi se u saopštenju.

Uprkos lepim željama Madura, sva je prilika da će hiljade Venecuelanaca ovaj „rani Božić” dočekati iza rešetaka. Vlada je krenula u odlučnu akciju na suzbijanju političkih nemira koji su zapljusnuli ovu latinoameričku zemlju posle spornih predsedničkih izbora 28. jula. Kao i posle prethodnih izbora, SAD i Evropska unija nisu priznale pobedu Nikolasa Madura s tim što je Brisel za razliku od Vašingtona to uradio sa više diplomatskog takta: Maduro je de fakto predsednik, ali mu mi ne priznajemo demokratski legitimitet zasnovan na (izbornim) rezultatima koji se ne mogu proveriti.

Samo nekoliko sati pre Madurove objave o pomeranju Božića za 1. oktobar venecuelanske vlasti su objavile nalog za privođenje njegovog glavnog rivala, opozicionog lidera Edmunda Gonzalesa Urutije. Javni tužilac u Venecueli izdao je nalog za hapšenje opozicionog lidera pošto se on u tri navrata nije pojavio pred sudom gde je trebalo da svedoči o aktivnostima sajta na kojem je opozicija objavila rezultate izbora u toj zemlji na osnovu kojih je Gonzales Urutija odneo ubedljivu pobedu.

Gonzales Urutija je takođe optužen za „zaveru” i „podsticanje na nepoštovanje zakona”, kao i za „sabotiranje sistema”. Organizacija američkih država (OAS) osudila je nalog za hapšenje, ističući da je još jednom pravosuđe Venecuele izvršilo akt koji ukazuje da je ono ključni instrument u vršenju zločina protiv čovečnosti u toj zemlji.

Dan pošto su SAD zaplenile Madurov avion, sa obrazloženjem da su prilikom nabavke sankcije prekršene, Vašington je najavio da će na „crnu listu” staviti 15 visokih zvaničnika administracije Nikolasa Madura zbog njihovog navodnog ometanja „održavanja slobodnih i fer predsedničkih izbora”. Među onima za koje se očekuje da bi mogli da se nađu pod sankcijama su šef diplomatije Ivan Gil, predsednica vrhovnog suda Karislija Betriz Rodrigez Rodrigez i najviši član izbornog saveta Rosalba Gil Pačeko.

Pod udarom američkih kaznenih mera će se naći i vojni zvaničnici odgovorni za oštro postizborno gušenje protesta. Hjuman rajts voč (HRV) je u svojoj analizi utvrdio da je od 28. jula 2.400 ljudi uhapšeno, a 11 je izgubilo život. Direktorka HRV-a za Ameriku Huanita Goebertus za Si-En-En kaže da je ovaj broj uhapšenih i poginulih mnogo veći nego tokom protesta 2014. i 2019. godine.

Nikolas Maduro čiji reizbor su priznale Kina, Rusija, Iran i Kuba, ne obazire se na ove pretnje Vašingtona, koji nikako ne uspeva da ga svrgne s vlasti. On je u ponedeljak naredio da se hitno otvore dva nova zatvora kako bi mogli da budu pritvoreni svi koji budu protestovali na ulicama. Maduro je podržao da se i dalje sprovodi policijska operacija „Kuc-kuc”, nazvana po popularnoj božićnoj pesmi. U režiji venecuelanske vojne kontraobaveštajne službe DGCIM, na malim ekranima se vrti propagandni spot koji zvukom dočarava ne dolazak Božića već bezbednosnih službi koje kucaju na vrata protivnika režima.