Komite protiv krsta na Lovćenu

Od našeg dopisnika
Podgorica – Cetinjske komite, neka vrsta, uslovno rečeno, paravojne formacije, zapretile su svima koji nameravaju da danas na vrhu opevanog Lovćena postave metalni krst kod guvna blizu mauzoleja. Oni su poslali poruku „Mi smo spremni” uoči 5. septembra, kada se obeležava treća godišnjica ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija u Cetinjskom manastiru.

Komite su se u međuvremenu transformisale u „grupu građana” koja piše proglase i poziva da se svim silama spreči bilo ko da na vrhu Lovćena postavi krst ili obnovi kapelu u kojoj bi bile smeštene mošti pesnika, filozofa, vladike i gospodara Crne Gore Petra Drugog Petrovića Njegoša.

Komite – Montenegrini zakazuju skup za danas jer im je „dojavljeno” da Srbi navodno planiraju da postave metalni krst na guvnu kod mauzoleja, čime bi, kako saopštavaju, simbolično počela obnova Njegoševe kapele.

Na ulazu u Cetinje, na kružnom toku, organizatori su postavili transparent na kome piše „Lovćen nam je oltar sveti – Mi smo spremni”, na kojem su krstaš-barjak i državni grb.

Mitropolit Joanikije je na okruglom stolu „Pedeset godina od razaranja Njegoševe kapele na Lovćenu” rekao da je narod Crne Gore dužan da obnovi Njegošev amanet, podigne crkvu na Lovćenu i vrati njegove svete i namučene kosti u kapelu. Bio je to zavet i počivšeg mitropolita Amfilohija.

„Crna Gora treba da se pokaje za greh rušenja Lovćenske kapele, a time bi se već jednom napravio otklon i od ustašluka, koji je delimično otrovao Crnu Goru”, poručio je mitropolit.

Ideju obnavljanja Njegoševe kapele na Lovćenu nedavno je inicirao predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić, smatrajući da su društvo i zajednica sazreli da se ta ideja realizuje i da bi dovela do pomirenja i okupljanja ljudi u Crnoj Gori.

Njegovu ideju nisu prihvatili crnogorski nacionalisti, pa je tako predsednik Crnogorske evropske partije Novak Adžić poručio da se „okupatorska kapela Aleksandra Karađorđevića iz 1925. neće vraćati na vrh Lovćena dok je živih pravih i temeljnih, autohtonih Crnogoraca”.

„Može samo preko nas mrtvih”, oštar je bio Adžić.

Ali na njegove, kao i na reakcije drugih, skoro niko u Crnoj Gori već godinama ne odgovara, jer je poznato da je reč o ekstremisti koji rafalno puca, na sreću, iz praznog oružja.