Odlazak lepe protine kćeri

Dramska umetnica suptilnog scenskog izraza, toplog osmeha, otmenih manira, dostojanstvena, odvažna Radojka Rada Đuričin, jedna od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih glumica, preminula je juče u Beogradu.

Lepa protina kći Rada Đuričin, višedecenijska članica  Jugoslovenskog dramskog pozorišta, rođena je 31. maja 1934. u Vršcu gde je završila osnovnu školu i gimnaziju.

Gotovo da nije bilo čoveka u Vršcu koji nije poznavao i poštovao njenog oca, Marinka Đuričina, sveštenika Srpske pravoslavne crkve.

– Rođena sam i odrastala u lepoj varoši, u gradu Jovana Sterije Popovića, Paje Jovanovića, Vaska Pope...U svešteničkoj porodici, uz oca Pop-Marinka, tako su ga svi zvali, a tako se sad zove i jedna ulica u Vršcu, uz majku Milevu i sestru Nadu – pričala je za „Politiku” u svoje vreme Rada Đuričin.

Kršteni kum bio je Vanja Kotov Rus i dao joj je ime Radosna. Prevedeno na srpski to je Radojka. Najpre je studirala svetsku književnost i želela je da bude novinar. Sudbina je jednom prilikom odvela do glumca Pavla Minčića da sa njim napravi intervju za novine. Kad ju je Pavle video onako lepu, punu šarma, sa čuvenim osmehom, rekao je: „Bićeš ti glumica. Imaš stas, glas, osmeh i sve zajedno – ličnost si za taj poziv.”

Studije glume upisala je 1954. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi profesora Josipa Kulundžića, zajedno sa Radmilom Andrić, Nikolom Simićem, Ružicom Sokić, Batom Živojinovićem…

– Tata je bio čovek koji je smatrao da se sve teškoće mogu prevazići predanim služenjem Bogu i narodu i dobrom voljom. Na svet je gledao bez gorčine, sa razumevanjem, vedrinom, čak i humorom. Sećam se, neposredno posle rata jedan vernik mu se požalio da se plaši da dolazi u crkvu, jer će izgubiti posao, a tata mu je rekao: „Ne brini, moli se kod kuće dok ovo ne prođe.”

Poštovao je sve religije i voleo da pomaže ljudima bez obzira na to koje su vere. Nedeljom je obilazio pacijente u vršačkoj bolnici i na poklon im nosio ikonice. A mlade koje je venčavao darivao je malim Svetim pismom s posvetom – prisećala se Rada Đuričin.

Uživao je, znala je da primeti, da svoje parohijane vodi u posete manastirima i veoma se pomno pripremao da im govori o tim svetinjama i srpskoj istoriji. Jednom prilikom, u grupi se našla i izvesna Juliška. Da joj ne bi bilo neprijatno, iz priče je namerno izostavio kako su Mađari maltretirali Karađorđa.

– I mene je savetovao da nikad ne učestvujem ni u čemu što deli ljude, već u onome što ih spaja. I još da se potrudim da svakoga dana nekoga nečim obradujem, makar ljubaznim pozdravom.

Bez gunđanja i osude prihvatio je moj izbor životnog poziva, bodrio me, čak veoma pažljivo slušao odlomke iz mojih uloga koje sam imala običaj da mu čitam, pa i iz „škakljivijih” tekstova kao što je „Strah od letenja” Erike Džong. Eto kako je uticao na mene: širinom svog duha i interesovanjem za ono što radim.

 Glumu je  Rada Đuričin diplomirala 1958, a sledeće godine i jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Debitovala je 1958, ulogom Ane Frank u predstavi „Dnevnik Ane Frank” Narodnog pozorišta u Beogradu. Članica ansambla JDP-a bila je od 1958. do 1998. godine.

Sarađivala je sa najuglednijim rediteljima, kao što su bili Hugo Klajn, Mata Milošević, Bojan Stupica, Miroslav Belović, Branko Pleša, Dejan Mijač, Boro Drašković, Ljubiša Ristić, Milenko Maričić, Vida Ognjenović, Ljubomir Draškić, Jagoš Marković…

Tokom duge plodne karijere, igrala je i u predstavama Narodnog pozorišta u Beogradu, Ateljea 212, Zvezdara teatra, KPGT-a, Bitef teatra, Malog pozorišta „Duško Radović”, Narodnog pozorišta u Nišu i u Užicu, Madlenijanuma, i drugih, manjih i nezavisnih pozornica.

– Ona komponenta koja je, po meni, najvažnija u oceni svakog umetnika jeste: trajanje! Ono je, uostalom, osnovno obeležje i mog ukupnog života. U svakom smislu! Naravno da nije samo reč o genetskom nasleđu, već i o časnom odnosu prema sebi i drugima bez potrebe za bilo kojom vrstom kajanja ili griže savesti – kazivala je Rada Đuričin.

Najviše uloga, više od 40, odigrala je na scenama svoje kuće, u JDP-u, u predstavama kao što su bile: „Gospođica Julija”,  „Tartif”, „Mrtve duše”, „Važno je zvati se Ernest”,  „Kad su cvetale tikve”, „Zločin i kazna”, „Buba u uhu”, „Vuci i ovce”,  „Narodni poslanik”, „Vesele žene vindžorske”, „Paviljoni”, „Tako je (ako vam se tako čini)” (2017)…

Na kamernim scenama Rada Đuričin je sa posebnim žarom kreirala i igrala monodrame i duodrame, i za njih dobijala nagrade. Njene predstave: „Pohvala ludosti”, „011”, „Kraj vikenda”, „Strah od letenja” doživele su po više od 500 izvođenja širom Jugoslavije, ali i u brojnim zemljama sveta – u Evropi, Americi, Australiji.

U mitskoj predstavi JDP-a „ Buba u uhu” Žorža Fejdoa, u režiji Ljubiše Ristića, Rada Đuričin je svoju Rajmond Šandebiz igrala na premijeri 1971, a onda blizu 2.000  puta, skoro 40 godina.

Ostvarila je veliki broj uloga i u drugim medijima, u gotovo 30 igranih filmova i u 50 televizijskih produkcija. Za svoju glumu dobila je mnoge pozorišne nagrade. Film „Osma vrata” doneo joj je debitantsku nagradu na Filmskom festivalu u Puli 1959, a nagradu za epizodnu ulogu u filmu „Parlog” dobila je na Filmskim susretima u Nišu 1974. godine. Ukazom predsednika Republike Srbije, 2018. godine, Rada Đuričin je dobila Zlatnu medalju za zasluge.

Napisala i objavila dve knjige: „Tajna crne ruke: dnevnik jedne glumice”  i „Moje monodrame” . Prevela je dela „O ja sam vrlo, vrlo srećna” Darija Foa i Franka Rame i Isidora Martina Šermana. Vreme i mesto komemorativnog skupa i sahrane Rade Đuričin biće naknadno saopšteni.

Nikola Selaković: Pamtićemo je kao jedinstvenu ličnost

Ministar kulture Nikola Selaković uputio je telegram saučešća povodom smrti, kako je rekao „divne, drage uvek nasmejane Rade Đuričin, velike dramske umetnice koja je obogatila i oplemenila našu glumačku pozornicu”. „Impresivnom harizmom, raskošnim talentom i neverovatnom sposobnošću da radost kojom je plenila širi oko sebe, ostavila je neizbrisv trag u našem pozorištu, kinematografiji i našoj kulturi”, naveo je Selakolvić dodavši da ćemo je pamtiti ne samo po izvanrednim ulogama već i kao „jedinstvenu ličnost koja je do kraja živela i slavila život”.

Vučić: Pamtiće se njen umetnički pečat

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je juče saučešće zbog smrti glumice Rade Đuričin.

„S tugom sam primio vest o smrti Rade Đuričin, jedne od poslednjih glumačkih heroina zlatne generacije filmske i pozorišne umetnosti našeg podneblja. Njen umetnički pečat će se pamtiti, kao i nemerljiv doprinos kulturi u koju je utkala svoje uloge. Neka počiva u miru”, napisao je Vučić na zvaničnom nalogu na mreži „Iks”.

Dodik: Dubok trag u svetu pozorišta

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik povodom smrti glumice Rade Đuričin uputio je telegram saučešća njenoj porodici i Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

„Sa žaljenjem sam primio vest o smrti Rade Đuričin, jedne od najboljih srpskih i jugoslovenskih glumica, o čijem talentu najbolje svedoče brojna glumačka i društvena priznanja”, naveo je Dodik. Rada je, poručio je, ostavila dubok trag u svetu pozorišta svojim izuzetnim talentom i posvećenošću umetnosti. „Njen rad i njen duh ostaće u sećanju svih koji su imali čast da je poznaju i sarađuju s njom”, naveo je Dodik.