Naginjemo niskim strastima

„Izazov mi je da objavim album za strano tržište. Radim na tome, jer moj bend i ja toliko ’opako’ sviramo i možemo da stanemo pred bilo koga.” Ovako, posle dve i po decenije karijere, priča neumorni Masimo Savić. Hrvatski pevač, koji je karijeru počeo u sastavu „Dorijan Grej” i jedan je od najupečatljivijih vokala na prostoru bivše Jugoslavije, nedavno je objavio novi album „Sunce se ponovo rađa”. Ploča, koju smatra jednom od najboljih u karijeri, objavljena je i za srpsko tržište u izdanju kuće „Multimedija rekords”.

Album „Sunce se ponovo rađa” je glavni razlog što će posle dve godine ponovo nastupiti pred Beograđanima 23. decembra u „Sava centru”. O odnosu koji je uspostavio sa beogradskom publikom tokom karijere priča:

– Odgovoriću vrlo slikovito, metaforički. Svaki koncert ima svoju gradaciju, ima sredinu i onda klimaks, kraj. Cilj je da ljudi budu toliko zadovoljni da vas pozovu na bis. U Zagrebu koncert ima svoju gradaciju. Ali, u Beogradu počinje velikim zadovoljstvom publike, kakvim se u Zagrebu završava. Koncerti u Beogradu su fešta umetnosti i ja se na njima osećam kao „bubrežić u loju”.

Glavni povod za koncert je promocija albuma, ali pretpostavljam da publika može očekivati još ponešto…

Publika će dobiti sve ono najbolje što sam snimio. Koncert je oslobođen od pesama koje tu treba da budu zbog minutaže, a meni nisu preterano drage. Uspeo sam da sačinim koncert od svojih 25 pesama, koje su prekrasne. Sve hit za hitom. Sviram devet pesama sa novog albuma i na tri koncerta koje smo do sada imali u Hrvatskoj to se pokazalo dobro. Publika već zna sve pesme. Znate, svaki novi album može dobro da se prodaje jednu nedelju, ali ako je moj album već pet nedelja najprodavaniji u Hrvatskoj, onda to znači da ima nade za nas.

Zašto Vam ovaj album daje toliku nadu?

Zato što je stvarno dobar. Ovaj album sam otpevao kao nijedan do sada. Recimo, na prethodnim pločama sve otpevam za dva dana. Primera radi, studio je u Lovranu kod Opatije, a ja hoću da se vratim kući. Ovoga puta sam snimao u studiju koji je od mene udaljen sto metara vazdušnom linijom i pevao sam samo jednu pesmu na dan. Na primer, jednog dana mi se pevala baš „Traži me”. Odem i snimim je. Jednom sam čak u jedan sat noću otišao u studio u papučama i pidžami.

Ponovo se kao autor na albumu pojavljuje Arsen Dedić, sa kojim ste i ranije sarađivali. Koliko je Dedić dragocen za Vašu karijeru?

Pitanje je savršeno. To je meni rekao Arsen kada smo poslednji put razgovarali o pesmama koje od njega treba da dobijem. „Ti si meni dragocen i ja to hoću da uradim”, rekao mi je. Arsen je toliko intelektualno superioran da čovek može da se uplaši. Jako ga volim, i prijatelj sam sa njim i Gabi. Arsen je od svih muzičara koje poznajem najveći. Možemo za stolom da sedimo Arsen, ja i krem naše muzike, ali svi će ćutati i slušati njega.

Da li ste sa albumima obrada „Vještina” i „Vještina 2” zaokružili jedan deo svoje karijere?

Svi su pričali: „Maks je dobar, ali nikako da kapitalizuje sve ono u čemu je dobar. Nikako da probije zvučni zid”. Trebalo je da se desi veče posvećeno Arsenu u Opatiji, jer je tu i nastala ideja o „Vještinama”. Džiboni, Nina Badrić, ja i mnogi drugi dobili smo po jednu Arsenovu pesmu koju je trebalo da dočaramo na svoj način. Moje viđenje se toliko dopalo svima da sam bio pod pritiskom da napravim album obrada. To jeste bilo malo komercijalnije od onoga što sam do tada radio, ali uživao sam. Taj krug je završen, no posvetiću se džezu i Sinatri. Priprema se jedan koncert u dvorani „Lisinski” sa big bendom koji će se zvati „Masimo peva Sinatru”. Scena će se pretvoriti u njujoršku ulicu iz pedesetih godina prošlog veka sa neonima…Biće to jedan vrlo filmičan koncert. To će se desiti čim završim sve obaveze oko promocije novog albuma.

Da li mislite da je Vaš nekadašnji bend „Dorijan Grej” mogao da ostavi više iza sebe?

U svojim kolima imam mp3 sa dva prva albuma „Dorijana Greja”, i slušam ih jer su dobri. Ne mogu da verujem da sam sa 20 godina tako razmišljao. Kada čujem pesme tipa „Dugo si sam”, „Kuća”, „Jahač bez glave” ili „Sjaj u tami”, pa drugi album „Tko si ti”, ne mogu da dođem sebi. Bili smo zanimljiv spoj, vrlo jakih ega, i tu je stalno bilo nekih konflikata, ali kada smo svirali zajedno, uživali smo. Možda ponovo uradimo nešto zajedno.

Mnogi ne znaju da Vam je Goran Bregović svojevremeno ponudio da postanete pevač „Bijelog dugmeta”. Međutim, to se nije ostvarilo?

Žao mi je što se to nije ostvarilo, jer bi jugoslovenski pop definitivno bio bogatiji za jedan album. Ja sam tada bio premlad i nisam verovao u Goranovu viziju, a ona je bila dobra. Kasnije, kada sam čuo šta je napravio sa Igijem Popom, bilo mi je jasno šta je hteo. Ali, sa druge strane i nije mi žao jer je moj razvojni put bio vrlo zanimljiv, uvek su tu bili uključeni veliki umetnici kao što su Tini Varga, Zrinko Tutić…ljudi od kojih sam mogao puno da naučim. Meni je sasvim dobro, jer ima publike za muziku koju stvaram. Doduše, ne u onolikoj meri koliko ima publike za šund ili porno muziku, kako je ja zovem. Međutim, čovek naginje niskim strastima, to je normalno. Prosto, svi volimo da gledamo kroz ključaonicu i divimo se tome. Volimo da tračarimo.

I o Vama se pričalo svašta. Da li Vam je danas žao što ste u javnosti priznali svojevremeno da ste imali problem sa drogom?

Ne, ja ne mogu bez iskrenosti. Nikada ne stavljam stvari ispod tepiha, jer u suprotnom tepih eksplodira. Uvek iskreno razgovaram o svemu, a na sagovorniku je da sledi svoju moralnost. Meni su se smejali pre deset godina i govorili mi da nema publike za ono što želim da radim. „Maks, iskrena je samo budala”, govorili su mi, ali ispostavilo da to nije tačno.