Zatvorska ljubav uz pesmu i ples

Venecija, Lido – U trenutku kada ova venecijanska filmska razglednica bude pred vašim očima brojaće se sati do objave dobitnika „Zlatnog lava” i ostalih nagrada na prevreloj i prevlažnoj ovogodišnjoj 81. Mostri, koja će se najviše pamtiti po tri stvari: po nemogućnosti pristupa holivudskim talentima, po činjenici da su čak sedam (vrlo dobrih) filmova od 23 u glavnoj takmičarskoj konkurenciji kao reditelji potpisale žene, kao i po najdužim ovacijama publike od srca upućenim Pedru Almodovaru i njegovoj „Susednoj sobi”.

Tako kao Almodovar nije dočekana ni planetarna zvezda Ledi Gaga, sada inače viđena uz Hoakina Finiksa u novom nastavku priče o Džokeru – u filmu Toda Filipsa „Džoker: ludilo udvoje”, koji je neka vrsta povremeno haotične žanrovske mešavine. Očigledno zbog Ledi Gage, najvećim delom mjuzikl, pa tek onda i zatvorska i ljubavna i trilerska i krimi-priča. Naravno, i komedija. U najkraćem: Džoker, taj čuveni filmski „zlikovac” ili ti „pozitivni buntovnički negativac” se zaljubio. Džoker, zatvoren zbog pet ubistava, iznenada je otkrio i muziku i ljubav u licu žene koju je video kako jednog dana prolazi kroz zatvorske hodnike pevajući i plešući zajedno sa drugim zatvorenicima, jer je dobar deo filma ukrašen i pesmama i plesom. Ovaj „Džoker 2” možda nema snagu i originalnost onog prvog, Oskarima i „lavom” nagrađenog filma, ali je prilično zabavan i smešan tako da će se biooskopska publika uz njega sasvim dobro provoditi.

 U drugom delu festivala viđen je i „Kvir” Luke Gvadanjina, film od kojeg se mnogo očekivalo, ali ne i preterano mnogo dobilo. Osim činjenice da je britanski glumac Danijel Krejg, najpoznatiji inače po ulozi Džejmsa Bonda 21. veka, sada prijatno iznenadio snagom dramskog izraza koji je u ovom filmu i otkrio i podario. Neobičan i provokativan Gvadanjinov „Kvir” rađen je inače po knjizi Vilijama S. Barouza i reč je o homoseksualnoj ljubavi i stoga u njemu ima i scena seksa. Koreografisanog i stilizovanog, naravno.

Istog dana viđena je i alegorijska, period vestern drama „Žetva” grčke autorke Atine Rejčel Cangari u kojem se ona na neki način pita može li nas priča o teškom životu u nedefinisanoj prošlosti nešto naučiti o sadašnjosti i budućnosti. U formi vesterna rediteljka pristupa temi iz dva različita ugla. S jedne strane je svakodnevni težački život u seoskom društvu, sa svim običajima, tradicijom, praznoverjem, prizorima polja, žetve, pesama žetelaca i paganskim praznikom koji sledi, a s druge strane su taj čudan trojac koji pali vlastelinsku štalu, dolazak kartografa i poseta sa strane koja će pokrenuti promene, razdvojiti selo i nestati...

Među rediteljskim damama čiji su filmovi ostavili dobar utisak osim Haline Reijn („Babygirl”), Cangarijeve („Žetva”), su i Italijanke Maura Delpero („Vermiljo”), Đulija Luiz Štajgerval („Diva futura”), Gruzijka Dea Kulumbegašvili (izvanredan film „April”) i Francuskinje Delfin i Muriel Kulan (Tihi sin”). Ne bi iznenadilo ukoliko bi se večeras neka od njih našla među festivalskim laureatima. I bilo bi to zasluženo...

Mladen Kovačević: Previše obaveza, premalo sna

Venecija, Lido – Dugometražni, čudesni dokumentarni film „Mogućnost raja” Mladena Kovačevića, inače jedinog našeg autora prisutnog na Venecijanskom festivalu, imao je uspešnu i dobro ocenjenu svetsku premijeru u okviru 21. „Dana autora”. Na molbu da za „Politiku” prokomentariše svoje utiske Kovačević je izjavio:

– Bilo je vruće i vlažno, atmosfera jako slična onoj u kojoj smo u tropima snimali ovaj film. Uvek je previše zvaničnih obaveza, premalo sna i sve je zbijeno u dva-tri dana. Publika je dobro reagovala, bilo je zanimljivih razgovora o filmu, pojavilo se dosta interesantnih kritika. Mislim da sada mogu mirne savesti da se vratim kući i novom filmu.