Grešnik na teniskom tronu

Italija je duže od pola veka – otkako je ustanovljena svetska rang-lista (1973) – čekala da vidi svog prvog tenisera na čelu te liste, Janika Sinera (23), koji je pre tri meseca preuzeo to mesto od Novaka Đokovića. Međutim, na taj istorijski trenutak odmah je pala senka. Otkriveno je da je Siner početkom proleća dva puta bio pozitivan na doping-testu, ali i da nije ispaštao zbog toga, što je u najmanju ruku neobično. Za sličan prekršaj desetine tenisera i teniserki bilo je suspendovano od nekoliko meseci do dve godine, među njima i Andre Agasi, Martina Hingis, Simona Halep, Rišar Gaske, Marija Šarapova, Marin Čilić…

Siner tvrdi da se nije dopingovao i da se zabranjeni steroid za uvećanje mišićne mase nalazio u spreju koji je koristio njegov fizioterapeut. Dosadašnja praksa je pokazala da sportisti ne mogu da budu nevini čak i kada su nehotice došli u kontakt s nedozvoljenim supstancama. Setimo se samo kako je Rišar Gaske ispaštao zbog strasnog poljupca koji mu je u diskoteci u Majamiju priredila jedna devojka pod dejstvom kokaina… Svetska antidoping agencija uzela mu je to kao olakšavajuću okolnost i smanjila kaznu s dve godine na šest meseci zabrane takmičenja.

Ostaje nejasno kako se Siner izvukao iz ove krajnje nelagodne situacije. Međutim, ne može mu se osporiti sve ono što je postigao do tog trenutka, pogotovo kada se zna koliko je njegov teniski put bio netipičan. Iz planinske zabiti stigao je do teniskog vrha.

Rođen je 16. avgusta 2001. u San Kandidu (nešto više od 3.000 stanovnika), a do 13. godine živeo je u obližnjem Sestu (manje od hiljadu) u Južnom Tirolu, na granici Italije i Austrije, gde se uglavnom govori nemački. Tako je i Janiku nemački bio maternji. Otac Johan i majka Zinglida radili su u jednom restoranu na obližnjem skijalištu: otac kao kuvar, a majka kao konobarica. Pre no što su dobili Janika, usvojili su dečaka iz Rusije koji se zove Mark.

Slično kao i Đokoviću, Sineru je prvi sport bilo skijanje, u kojem je imao solidne rezultate u pionirima. Sa sedam godina, po želji svog oca, probao je tenis kome se ozbiljnije posvetio od 13. godine. Tada je hladan tirolski vazduh zamenio toplom obalom u Bordigeri, gde se usavršavao u akademiji Rikarda Pjatija. Pošto je ovaj stručnjak trenirao i Đokovića u tinejdžerskim danima, Siner je kao 14-godišnjak imao priliku da na jednom treningu razmeni par udaraca s Đokovićem, koji je u tom trenutku već bio na čelu svetske rang-liste. Ipak, Sinerov idol je bio Rodžer Federer.

Krajem avgusta 2018. ušao je među prvih hiljadu na svetskoj listi, sredinom februara 2019. napravio je džinovski skok sa 546. na 324. mesto, osam meseci kasnije probio se među prvih 100 (93. mesto, ATP ga krajem 2019. proglasio novajlijom godine), u novembru 2021. među 10 (deveti). Ovu godinu počeo je na četvrtom mestu, a posle Rolan Garosa preuzeo je čelnu poziciju. Osvojio je 15 turnira od kojih je najvažniji Australijan open (2024). Sa italijanskom ekipom podigao je pehar Dejvis kupa (2023). Obožava picu, suši i slatkiše. Kao svoj najveći kvalitet navodi smirenost. Omiljeni muzičar mu je Eminem, a TV serija – „Bekstvo iz zatvora”.